Godišnjica „Podrinskih“
Ovim brojem, od 18. decembra, obeležila se 18. godina izlaženja „Podrinskih“ u ovakvom formatu, prvi broj izašao 20. decembra 2007. godine, a u Šapcu se pojavio 19. decembra u večernjim satima, uz prethodne dve godine nedeljne „Šabačke revije“, a tu su i prethodnice. „Zaslon“, prve privatne novine još u SFRJ, 1990. godine koje su zabranjene posle 13 brojeva, i „Šabačke revije“ iz 1994. Osnivači „Podrinskih“ bili su, kao kuriozitet, dopisnici: Ivan Kovačević, član prve tv ekipe TV Beograd; Dragan Eraković, dopisnik „Danasa“; Miloš Živković, dopisnik“ Bete“; Hanibal Kovač, dopisnik “Slobodne Evrope“, Slobodan Kašiković, dopisnik „Sporta“, Dragan Karalazić, dopisnik „Dojče vele“.
Nekada, u štampanom obliku „Podrinske“ su izlazile i u deset hiljada primeraka, a poslednjih godina, u elektronkom obliku, dostavljaju se na 4.500 adresa. Potvrda čitanosti je da „Podrinske“ imaju oko dva miliona mesečno pregleda, što je impresivna brojka.
Međutim, u medijskoj sferi Srbija je u tamnom vilajetu, jer iako ima više od dve hiljade medija, novinarstvo je u dubokoj krizi. Zapravo, velika većina medija su puka propagandna glasila režima, a ne bi trebalo jer slobodni mediji su svest i savest jednog društva. U suštini pravila su prosta za medije, pre svega činjenice, pet pitanja na koja treba dati odgovor, i ona latinska sentencija „audiatur et altera pars“ – čujmo i drugu stranu. Takođe, postoji i Kodeks novinarstva, kao i odgovarajuća regulatorna tela, ali, eto, crna je medijska slika Srbije zbog onih koji ne poštuju pravila profesije.
Naravno, vlast se na svoj način obračunava sa neposlušnim medijima, a ova naprednjačka itekako je sprovodila svoj zli naum. Tako je porodica Ivana Kovačevića bila meta raznoraznih prijava, policija ispitivala nesuvisle tvrdnje, a nadležni inspektor se veoma obradovao kada je pronašao jedan neproknjiženi račun i odrapio visoku kaznu. Isidora Kovačević, kao urednica „Podrinskih“ našla se na poternici, i gle čuda, po najnovijoj presudi lepilac plakata – oslobođen!? Ni traga o nalogodavcima, štampariji, ostalim prilepljivačima plakata. A to j samo osveta onih koji su obelodanjeni kao batinaši na šabačkom mostu 27. novembra 2021. godine.
Iako su projekti koji bi trebalo da finansiraju lokalne samouprave način za osavremenjivanje novinarstva, izboru po naučnom principu od značaja tema, to se izvrglo u suprostnost. Vlast finansira i ono što nema veze sa informativnošću, koja se deli na relevatno i redundantno.
Bilo kako bilo, „Podrinske“ opstaju. U ovom vremenu brzih informacija, elektronski oblik nudi i svojevsrno reagovanje čitalaca, ali se nekako i to izrodilo u neželjeni oblik. Tako je komentar, kao najteža i najrespektabilnija forma novinarstva, dobio često sasvim drugu krajnost, da se koristi i kao prilika za ispoljavanje ličnog animoziteta, mržnje i mnogo toga što ne pripada pristojnoj društvenoj komunikaciji. I ako se možda misli da će društvene mreže zameniti novinarstvo, logično je pitanje a ko će dati kredibilitet informacijama. To ipak mogu samo novinari, ali zaista novinari. I kao nekakva opomena, u Šapcu, gde je između dva svetska rata izlazilo više od 30 listova i časopisa, pitanje je koliko su građani u prilici da se informišu. Tada je bilo oko 14.000 stanovnika, a sada Šabac ima skoro deset puta više, sa sigurno više primanja. A ipak smo mnogo siromašniji barem za informacije.
D.Eraković
