Hronika najavljenih padavina
Prošao je najavljeni ledeni talas, a tragovi nesposobnosti i bahatosti vlasti su se pokazale u punoj meri. Sneg je padao četvrtog januara, kad mu je i vreme, i napadao dvadesetak centimetara, ali je mahom u Zapadnoj Srbiji zaustavio sav život.
U Loznici tridesetak sela nisu imali ni struju ni vodu, slično je bilo i u valjevskom i malozvorničkom kraju, a ukupno je u 11 opština proglašeno vanredno stanje. Putevi su takođe bili zavejani, i tek 12. januara, ministarka saobraćaja slavodobitno izjavila da su svi putevi prvog i drugog reda prohodni.
Desetak dana bez struje i vode, u debelom minusu, doveli su na hiljade domaćinstava u očaj, jer mnogi su topili sneg da dođu do vode, zamrzivači su se otopili, teško je bilo obezbediti i stoku… S druge strane premijer Đuro Macut, kao najodgovorniji barem po Ustavu, ništa nije preduzimao – kao da je sve normalno. I tek posle protesta meštana Malog Zvornika i Loznice trgli su se ministri. Pokrenuti su delovi policije, po naredbi premijera, a u ponedeljak zasedao i republički štab za vanredne situacije. Na terenu je oko hiljadu montera koji kako-tako osposobljavaju dalekovode i niskonaponsku mrežu, a kako izjavi ministarka privrede glavi uzrok havarija je pad drveća.
Ipak, uzrok ovih nedaća je nemar i nestručnost, jer o stanju elektroenergetske mreže trebalo je voditi računa znatno ranije. Uostalom, nije to samo sada, jer, na primer, u lozničkom kraju to traje godinama da barem tridesetak dana godišnje nemaju struju. Izostala je, pre svega, odgovornost, pa se desilo da u Majdanpeku, i ne samo tamo, građane niko ne obaveštava šta se dešava. Sada su problemi nekako premošćeni, ali ne i rešeni, jer isporučeni su silni generatori ili domaćinstva dobijaju struju po fazama.
Iako prestonica nije imala problema sa strujom, ali su ulice itekako bile neprohodne. O bahatosti dovoljno govori što se gradonačelnik Aleksandar Šapić nigde nije pojavio, uostalom nema ga ni kad se usvaja budžet, ali zato deli lekcije da Beograd nije Vankuver, iako ovaj grad ima primorsku klimu. Našao se i predsednik Aleksandar Vučić da pohvali brže čišćenje snega ovde nego u Vašingtonu ili Berlinu. Ali, to je samo još jedna od njegovih poslovičnih zamena teza.
Da sve bude na veliko zgražavanje javnosti kulminacija je proslava Božića u jednoj nazovi medijskoj kući, Informeru, u direktnom prenosu. Srećom to nisu mogli da vide oni stradalanici bez struje i vode, da državi vrh, sa predsedikom i brojnim ministrima, seire, đipaju, daju pare na muziku, a peva im Dragan Ašanin, koji je ubio devojku pred njenim maloletnim bratom.
Pevao je i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, koji bi trebalo da je podosta odgovoran za stanje u državi. I gle čuda, pobunio se zbog četničkih pesama koje je naručio i platio osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj. Jeste da je Božić najradosniji hrišćanski praznik, ali je ono vera skromnih i siromašnih, bar kako je propovedao Hristos i apostoli. Takođe je i praznik porodice i čovekoljublja, a uz to država je odvojena od Crkve, i nikako državni funkcioneri ne bi trebalo da se na ovaj način predstavljaju građanima.
Da ne bude sve tako poražavajuće potrudili su se studenti i građani. Zasukali su rukave, čistili sneg pred bolnicama i po trotoarima. To je hrišćanstvo i čovekoljublje na delu, a naravno i puna svest o građanskoj odgovornosti.
Dragan Eraković
