Humoreskica
Do pre neki dan smo svi mislili da je bager simbol osvajanja demokratije. Međutim, prevarili smo se. Umro je Džo bagerista, a bager su u svoje ruke preuzeli šerifovi šoferi, koji bi da gaze ljude na mirnim protestima. Tako je bilo onomad na šabačkom mostu, gde su građani blokirali put, želeći da iskažu svoje nezadovoljstvo donošenjem zakona o eksproprijaciji. Obzirom da šerifova partija i bratija drži apsolutnu većinu u parlamentu i njegovi „akademci“ svi redom napamet pevaju pesmu koju im gazda naredi, ne bi nas iznenadilo da uskoro donesu zakon i da je zemlja ravna ploča. Akademija mora da se poštuje i tu treba skinuti kapu. Elem, da bi preko mosta na Savi kod Šapca mogli da prođu brojni /preko 50 /autobusi, koji su hrlili ka prestonici, šerifu na poklonjenje, gde je on proslavljao 13 godina postojanja partije, koja je uvela „zlatno“ doba, na njemu se iznenada pojavio bager, koji je imao nameru da raščisti put uspeha šerifove vladavine. Bagerista /nije Džo/ je bio spreman i decu da pokupi sa puta, ali, niko nije pobegao pred snažnom mašinom. Onda je stiglo pojačanje u fantomkama i sa maskama na licu. Nepoznati momci su izašli iz crnih automobila sa dugačkim motkama i počeli da dele pravdu, pošto se po komandi policija sklonila sa mesta događaja. Da, ta ista policija, čiji je zadatak da brani svoj narod, a ne samo šerifove pristalice. Bilo je i krvi i razbijenih stakala na traktorima poljoprivrednika koji su došli da se bore protiv onih koji sede u skupštini i u ministarstvima i rasprodaju našu zemlju strancima za kojekakve rudnike i fabrike koje nam zagađuju okolinu i živote.
Umesto da osudi to što se događalo na terenu /Beograd, Preljina, Novi Sad, Trgovište, Šabac, Sabanta…/, šerif je slavodobitno u Areni optužio nezadovoljne građane, zamenivši po ko zna koji put teze, dok mu je 20.000 sendvičara uzvikivalo „Šerife, Srbine!“. Šta reći, a ne zaplakati?! Šerif je definitivno okrenuo Srbe na Srbe. Kako to bratski zvuči!
Rade Đergović
