Od ponedeljka do srede trajaće obustava rada advokata u Srbiji. To je odluka Upravnog odbora Advokatske komore Srbije od 11. februara jer nije ispoštovano povlačenje tzv. Mrdićevih zakona kojim se nepovratno urušava pravosudni sitem Srbije.
Na subotnjem protestu, nazvanim „Marš za pravosuđe“, koji je okupio sudije, tužioce, advokate kao i građane, predsednik AKB Vladimir Prijović decidno je izjavio da krimanalci vladaju ovom zemljom, i da advokati kao slobodnomisleći ljudi od integriteta staju u poslednju odbranu države. Upitno je zašto su nosioci pravosudnih funkcija do sada ćutali i zašto su dozvolili da ih izvršna i zakonodavna vlast podjarmi. A ćutanje i stavljanje u fioku predmeta visoke radiokativnosti sa umešanošću državnih funkcionera traje duže od decenije.
Tek je slučaj pada nadstrešnice u Novom Sadu i Generalštaba pokrenuo pojedince u pravosuđu. Naravno, sve to došlo je zbog masovnih protesta studenata i građana. I nažalost, ni posle 15 meseci od pada nadstrešnice nema optužnice, jer je zapravo sve rađeno da je ne bude, sa velikom ulogom Zagorke Dolovac i Nenada Stefanovića, perjanicama srpskg tužilaštva.
Odbrana TOK-a je poslednja odbrana od totalnog sunovrata pravosuđa, i ne treba čekati odluku Venecijanske komisije u junu, da se ovo krunsko pitanje reši. Upitno je koliki su ljudi iz pravosuđa spremni da brane svoj integritet i profesiju, zakletvu kojom su se obavezali, živeći i radeći u nekoj zoni komfora, a nemaju šta da izgzbe. Neće dobiti otkaz, što mnoge profesije nemaju tu privilegiju.
I zato 12.000 advokata Srbije predstavlaju časnu samoobranu od nasrtaja političkih nasilnika i kriminlca da Srbija ne postane Belorusija, a Meksiko je ipak ovde nemoguć. Advokati su slobodna profesija, zavise od svog rada i učinka, i već su imali uspeha u do sada organizovanim štrajkovima.
S druge strane i zemljoradnici, takođe samo svoje gazde, kreću u masovne blokade puteva. Njihovi vapaji nisu doprli na pravo mesto, jer poljoprivreda kao važna grana ekonomije jedne zemlje, pala je na prosjački štap, a kajmak ubiraju posrednici i veletrgovci. Čudno da sa ovakvim zemljištem i klimom, Srbija proizvodi desetostruko manje od jedne Holandije čiji izvoz doseže stotinak milijardi evra. A opet ovde je hrana skupa kao u razvijenim zemljama, a tamo su zarade barem dvostruko veće.
I zemljoradnici nemaju više gde, jer primera radi obična flašica vode od pola litre skuplja je od litre mleka. Važno bi bilo da se ovim protestima advokata i zemljoradnika priključe i ostali nezdovoljni građani jer njihova bitka je i bitka ove zemlje za normalnost i budućnost, baš kao što su i studenti onomad pozvali na opšti štrajk. Kada sve stane onda ni vlast ne može da funkcioniše.
Pokazalo se da čega god se latila ova naprednjačka vlast – to je upropastila. Školski sitem vidno ne funkcioniše; visoko obrazovanje je na udaru mrzitelja i loših đaka; privreda u ćorsokaku, samo podsetiti da su Kinezi iz Bora dobili osam milijardi evra a država šezdesetak miliona evra od rudne rente; zdravstvo na veštačkom disanju kad se pogledaju liste čekanja i uslovi rada bolničkih ustanova; policija izgubila sve atribute čuvara reda i građana; mediji su u nokdaunu, jer se na prste jedne ruke mogu nabrojati oni koji profesionalno obavljaju svoju dužnost…
Uzgred, bez slobodnih medija nema ni demokratije. Iako se režim pravi da je sve u redu, ne može da organizuje ni manju proslavu ni skup, a da ne mora da ih čuva policija i žandarmerija. I uporno nastavlja da sve snage upire u EKSPO, kao vrhunsku tačku ove Srbije, naravno plaćenu 17 milijardi evra. I to naših para, a ko zna u čijim džepovima će završiti značajan deo. Uostalom, to je njihov modus operandi, a pokazano i enormnom korupcijom i gubljenjem 16 života na železničkoj stanici u Novom Sadu.
Dragan Eraković
