RIJALITI SRBIJA
I dok „gori more a tope se planine“ i svi traže kletu hladovinu da spasu koliko-toliko mozak od pregrevanja u zemlji Srbiji se po običaju pregoni pa na sve ove drastične klimatske promene i neprolaznu pandemiju korone traju i ne posustaju predizborna nadgornjavanja, opozicije sa vlašću, opozicije sa „opozicijom“, a i ovi „vladajući“ su se do’vatili među sobom pa tako više od pola godine do redovnih predsedničkih i beogradskih a moguće i vanrednih parlamentarnih izbora počinje nova bitka za rejting, za startne pozicije iako je pobednik, po svemu sudeći, unapred poznat. Agencije za istraživanje javnog mnjenja rade punom parom, gotovo svakodnevno možemo da vidimo rezultate njihovog rada po tabloidima i nacionalnim frekvencijama ali i u ozbiljnijim i objektivnijim medijima. Tako Vučićeve istraživačko-dupeuvlakačke firme poput Faktora plus i Ipsosa, verovatno za ogromne novce, prikazuju rezultate koji vladaru prijaju taman kao šamar za vrat ili ‘ladno pivce na ovu vrućinu i daju mu veliku prednost u odnosu na konkurenciju. Naprednjaci i njihov firer po tim „stručnim“ istraživanjima imaju i do 65% u biračkom telu a opozicione političke organizacije jedva prelaze cenzus. U Beogradu naprednjačka ekipa nešto lošije stoji od ostatka Srbije ali po navedenim agencijama ipak bez problema preuzimaju novi četvorogodišnji mandat sa sve Šapićem kao najozbiljnijim kandidatom za gradonačelnika (a šta ćemo sa Vesićem, kukala nam majka?) i najavom novih projekata kao što je gondola na Kalemegdanu, metro jednog lepog dana, jarboli i spomenici još veći i napredniji i sve tako dok Beograđani ne polude skroz. A ako dozvole naprednim kriminalcima da opet okupiraju glavni grad to su i zaslužili. Da obučeni u košulje koje se, po poslednjoj modi, kopčaju na leđima, uz jake medikamente i elektrošokove, provode dane oslobođeni svega što je nekada bio njihov život. Evo im primer Šapca i kako se bori za svoj grad bez obzira na silu koja ga napada sa sve Belivukom i ekipom. Najnovije istraživanje javnog mnjenja jedne kredibilne agencije imenom „Demostat“ pod dirigentskom palicom Srećka Mihajlovića, sociologa i vrhunskog profesionalca u svojoj branši, unelo je tračak svetlosti u mračni opozicioni tunel u kojem su zaglavljeni skoro deset godina. Naprednjaci prema rezultatima istraživanja „Demostata“ ne stoje baš tako slavno kod potencijalnih glasača, naročito u Bgdu, u celoj državi oko 45% a u „prestonici“ oko 35%, što je naizgled dostižno čak i za naše nejake Uroše u liku (likovima) opozicionih dilbera. E, ali da bi se uopšte došlo do moguće neizvesne utakmice potrebno je da se opozicija, bar u Beogradu, ujedini i nastupi jedinstveno, što će reći svi zajedno na jednu listu. Veće su šanse da nam nebo padne na glavu nego da se sve one sujete udruže iako im je navodno cilj isti – smena zločinačkog režima, skraćeno SNS, i diktatora AV-a. A i pitanje je, iako istraživanje „Demostata“ to implicira, da li je jedna opoziciona kolona najbolje rešenje. Čini se da bi, recimo, tri kolone bila realnija opcija za postizanje povoljnog izbornog rezultata. Da se ipak grupišu po nekakvim ideološkim i zašto da ne i estetskim kriterijumima, da u jednoj koloni budu tradicionalne demokratske i građanske stranke i srodni pokreti i udruženja kao i nevladine organizacije (DS, SSP, Zajedno za Srbiju sa sve zelenim organizacijama već sabranim u otvorenu platformu Akcija, PSG…), drugu grupaciju bi mogle da čine pokreti i udruženja kojima je „zelena agenda“ isključivo u fokusu gde bi kao neformalni lider nastupio „Ne davimo Beograd“ ako ne odluče da na izbore izađu samostalno, i kao treća kolona bi bile stranke i srodne organizacije desnice, gde ima svega i svačega ali to je njihov problem. Tu su neprikosnovene Dveri (koje mogu da nastupe i kao „peta kolona“), pa DSS, POKS, Zavetnici i pročaja. I da svi nekim čudom pristanu na međusobno nenapadanje, za zajedničku kontrolu izbora, u prvom redu u biračkim odborima, ali i u izbornim komisijama i drugim telima predviđenim izbornim procedurama. Zajednički kandidat na predsedničkim izborima teško da se može naći u ovom trenutku (ako i ikad), svima je jasno da to mora biti vanstranačka ličnost besprekorne biografije, dovoljno poznat široj javnosti a manje prisutan u „službenim beleškama“, neko ko ima i stomak i muda da izgura sve ono što mu sleduje od strane Gebelsovske propagandne mašinerije i kriminalaca na stalnom radu u zvaničnim institucijama države. Dakle, to je nemoguća misija a što se tiče eventualnih republičkih izbora tu se može realno osvojiti koja desetina poslaničkih mandata kao odskočna daska za neke buduće izbore, u drugačijim okolnostima i pod povoljnijim uslovima. Kad već govorimo o uslovima videćemo u septembru kada sa predlozima za njihovo poboljšanje (a najviše u vezi medijskih sloboda) dođu evroparlamentarci. Na šta će sve Vučić biti spreman da pristane, da popusti i dopusti fer izbore odnosno da ispoštuje zakon i ništa ni više niu manje od toga, bar formalno – živi bili pa videli. Koliko njega spoljni faktor pritisne i on će da se isprsi, slično Arhimedovom zakonu, prema političkim organizacijama koje su mu opozicija. Međutim, bez obzira na sve razgovore i dogovore Aca Srbin će nastaviti sa svojom kampanjom, i danju i noću, po suncu i kiši, obilaziće Srbiju, zapošljavaće, lečiti, deliti tuđe pare, lagaće kao pas,brže, ječe i bolje, pa malo kukati i moliti a najviše će pretiti svim svojim neistomišljenicima pričajući priče o zlim krimosima i o tome šta su sve sposobni bili da rade kao da ih on lično nije stvorio a sve da se Vlasi ne dosete oko njegovih bezbrojnih afera. Sve će Jedan i Jedini preuzeti na svoja pleća jer SNS bez njega ne postoji, to je samo kula od karata koju i najlaganiji povetarac može bez problema da sruši.Zato će se i u narednom periodu sve te Langure, Kebare, Bakareci, Đuke, Vulini i uveoci držati za njega i rukama i nogama i zubima i još dublje će penetrirati u debelo crevo faraona jer znaju šta mogu da izgube u slučaju izbornog poraza. Onda ni sudbina Belovuka, verovatno, ne bi mimoišla naše „napredne junake“. I dok se vlastodržac i njegova vojska ozbiljno spremaju za buduće izborne okršaje, usavršavajući sve taktičke zamisli glavnokomandujućeg, u prvom redu manipulaciju širokim narodnim masama, na suprotnoj, opozicionoj strani (ne nužno i kao alternativa postojećem režimu) još uvek se predomišljaju da li da na predstojeće izbore dogodine izađu ili da opet bojkotuju (slučaj Jeremić i družina), da pregovaraju sa vlastima sa ili bez međunarodnih posrednika, da dižu bunu, ustanak ili nešto slično (Đorđević i pokret Oslobođenje), da nastupe kao „veći katolici od pape“ kao Boškić i Dveri pod patriotskom zastavom i sa službenim legitimacijama u džepu, sve one grupe građane koji brane svoje parkiće, dečija igrališta, drvorede i stambene jedinice od „investitora“ i njihovih pomagača iz institucija vlasti, sve to je glas u najavi protiv ovog „nenarodnog“ režima. Ali ako se bude previše razmišljalo i premišljalo, nećkalo i oklevalo, da li u jednoj ili više kolona, zajedno ili odvojeno, sa ovima ili onima, dok neki piju rujno vino sa Vrhovnikom a neki drugi nisu spremni ni kafu da popiju sa svojim saborcima, nezadovoljna publika će napustiti stadion jer vidi da je utakmica mnogo pre početka rešena. Kao u onoj reklami : neki se likovi međusobno zamajavaju i ne postižu ono što su naumili, baš suprotno a za to vreme mrmot je spakovao čokoladu u foliju i … Ako nemate druga posla mislite o tome.
Dragan Karalazić