Škola primenjenih umetnosti predstavnik Srbije u projektu o zagađenju reke Save
U susret Danu reke Save koji se obeležava 1. juna, realizuje se regionalni projekat ispitivanje mikroplastike u reci i đubreta na obali. Projekat se realizuje u četiri zemlje: Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji, a jedini predstavnik naše države je Škola primenjenih umetnosti.
- U školi postoje i fotografska i ekološka sekcija koje smo spojili da zajedno učestvuju u ovom projektu. Tokom dana istraživanja, 6. maja, učenici su bili podeljeni u četiri grupe. Prva grupa je istraživala koliko đubreta se nalazi po širini obale, koja je bila podeljena u tri zone: zona A podrazumeva deo obale koji je u kontaktu sa rekom, zona B koja je povremeno u kontaktu sa rekom i zona C koja nikada nije u kontaktu sa rekom. Širina svake zone je tri metra. Nakon toga računali smo i zapisivali sve što je pronađeno u tom delu bilo da je plastika, papir, metal, opušak – rekla je Marija Ivanović, profesorka biologije u Školi primenjenih umetnosti.
Luka Vojinović, učenik Škole primenjenih umetnosti
Ima dosta smeća bliže reci nego dalje od nje, to mogu da zaključim nakon istraživanja u grupi B u kojoj sam bio. Našli smo zanimljive stvari i nikad ne bismo mogli poverovati da nam je neko samo rekao da se to nalazi blizu reke, kao na primer konzervirana hrana za ljudsku upotrebu, stvari, odnosno odevni i drugi predmeti koji nisu za korišćenje na reci. Podstakla me je znatiželja da učestvujem u ovom projektu, odnosno zanima me koliko je reka Sava u Srbiji, tačnije Šapcu zagađena i koliko plastike i štetnih meterija se nalazi u reci i oko nje.
Plastika se razlaže 500 do 1.000 godina, limenke od 200 do 300, opušak cigarete od 10 do 12 godina što je, kako kaže profesorka, veliki broj i pokazatelj je kako sve to utiče na zagađenje životne sredine. Zato je pored širine, sakupljan otpad i po dužini obale, odnosno oko 50 metara. Tokom dana istraživanja sakupljena je, raspoređena i upisana u tabelu velika količina otpadnog materijala.
Milica Živanović, učenica Škole primenjenih umetnosti
- Ja prvi put istražujem ovako nešto, odnosno vršim eksperiment i iskreno super je osećaj. Očekujem da će rezultat istraživanja moje grupe, grupe C, pokazati da mikroplastike ima u samoj reci Savi. Vidimo da po obali ima dosta plastike, mogu misliti koliko će analiza pokazati da se plastike nalazi u reci.
- Na kraju ovog projekta mi ćemo izmeriti težinu otpadnog materijala pa čak i to zabeležiti. A uzorak grupe C šaljemo u Ljubljanu na analizu. Grupa C je uzela uzorke iz same reke, odnosno na ovaj način ispitujemo mikroplastiku u Savi na ovom delu. Mrežica za skupljanje mikroplastike i plastike do 5 milimetara stajala je u reci sat vremena. Sve podatke i analize saznaćemo 1. juna kada ćemo imati zajedničku konferenciju, odnosno okrugli sto kom će prisustvovati sve četiri škole koje učestvuju u realizaciji projekta – kazala je profesorka Ivanović.
Vuk Grujičić, učenik Škole primenjenih umetnosti
- S obzirom dokle smo došli sa zagađenjem životne sredine, rezultat istraživanje otpada na obali Save me nije uopšte iznenadio. Iskreno, očekivao sam da će biti i više otpadnog materijala. Projekat koji realizujemo je baš lepa aktivnost, svi se družimo, uživamo u prirodi, čistimo je i istražujemo. Sigurno posle ovoga ćemo više upozoravati ljude da ne bacaju smeće van mesta koje je namenjeno za to.
Svaka škola će izneti podatke iz svog grada o situaciji u kojoj se nalazi obala ali i sama reka Sava, odnosno o tome koliko je zagađena. Na kraju će se napraviti grafikon koji će pokazati u kom gradu, pored reke i u samoj reci Savi ima najviše otpadnog materijala. Iz Škole primenjenih umetnosti prijavio se veliki broj učenika za učešće na ovom projektu. Profesorka ističe da je ova akcija za njih izuzetno zanimljiva i da đaci vole da istražuju.
- Spojili su na neki način umetnost i ekologiju što je zaista lepo. Svesni su zagađenja životne sredine, a nakon našeg istraživanja su rekli da više nikad neće bacati ništa van kante, ali i da će upozoravati druge. Zato mislim da ovaj projekat ima veliki pozitivni efekat na učenike – zaključila je profesorka Ivanović.
Isidora Kovačević