Priča Gordane Pešić:
Gordana Pešić iz Šapca, proglašena je za najbolju sportiskinju u tom gradu u apsolutnoj konkurenciji. Ona već 11 godina niže medalje i osvaja pehare u streljaštvu, i to sve dok sedi u invalidskim kolicima i ima teško pokretnu ruku. Ova sjajna Šapčanka za sebe kaže da nije osoba sa invaliditetom, i ističe da nikada sebi neće dozvoliti da izgubi energiju i volju za životom.
U nespecijalizovanoj Sali, sa skromnom opremom, treninzi za Gordanu Pešić ne predstavljaju problem.
Treninzi su otprilike dva, tri do četiri puta nedeljno, ali kada imamo para. Ne dobijamo nešto mnogo sredstava iz budžeta, pa smo znali da iz svojih džepova damo za treninge, opremu i putovanje na takmičenja. Jednostavno ja to volim i morali smo da se snađemo“, kaže Gordana Pešić.
Nakon povrede četiri vratna pršljena, Gordani su lekari rekli da čak ne može sedeti ni u kolicima, a ona je postala šampionka.
„Lekari mi nisu davali nikakve šanse da mogu da sedim, rekli su da ću morati stalno da ležim. Ja sam ipak uspela da sednem u invalidska kolica, ustala i uspela da napravim nekoliko koraka, a sada mogu čak i da pucam“, kaže Gordana.
A kad je počela da puca, tek su tada počeli napori.
„Nismo imali ni salu, praktično smo trenirali napolju. Sećam se na početku, bili smo u nekim ruševinama u Zorki, duvao je vetar i padala kiša, trener mi je držao kišobran i ja sam trenirala. Nisam imala ni ruku sposobnu da mogu da pucam. Trener je znao da mi namesti pušku, kao i sada što mi pomaže jer ja nemam dovoljno snage, podizao mi ruku i stavljao prst na okidač. Ja sam se trudila koliko god sam mogla, želela sam da pokažem da ipak nešto mogu“, priča nam Gordana Pešić.
Gordanin je trener Milomir Marković, uvek je uz nju, a osim treninga, on joj je tu da pomogne oko kretanja.
Gordana je prvo dobar čovek, a onda i dobar strelac. Koliko godina već radimo, nismo imali nikakav sukob, ona je dobar saradnik, da nije takva, mi ne bismo ni uspeli, jer ona poštuje sve što joj kažem. U početku je bilo dosta teško, ona je padala, nije mogla da izdrži ceo trening, ali je želela. Sada je pokazala i da može“, ističe Milomir Marković.
Nekoliko puta najbolja sportiskinja Šabačkog kraja, više puta najbolja streljašica. Za pehare i medalje skoro i da nema više mesta. San joj je da ode na olimpijadu, kroz šalu kaže, makar i kao gledalac.
Đorđe Mijailović
