Dragi moji,
mislim da je nekima dogorelo do nokata, kada su na opšte iznenađenje, i vlasti i raznorodne opozicije, građani pokrenuli proteste, šetnjom po Beogradu, blokadom Gazele i okupljanjima pred Narodnom Skupštinom. Niko to nije očekivao da se može desiti. Zato je efekat iznenađenja ogroman. Kao što je i nasilje, svakodnevno, ali i različito. Nasilje na ulici, u školi, u politici, u sudovima,u Skupštini, na televizijskim programima, i to naročito onim koje krasi javna frekvencija, što bi rekli, oni koje upija cela Srbija.
Postali smo zemlja nasilja, u kojoj se desilo nešto nezamislivo, kao ta tragedija u elitnoj Osnovnoj školi Ribnikar u centru Beograda, a onda se i masovno ubijanje nedužnih po okolini Mladenovca… Ako je dogorelo do nokata, dogorelo je i zbog svakodnevnih vanrednih i spektakularnih obraćanja predsednika, svega i svačega o čemu se on izjašnjava i komentariše, ali, onda i nedavnih događanja na severu Kosova, u onim srpskim sredinama. A sve je to naš Narod, onaj jedan, jedini koji imamo, i među njima i radnici, i nezaposleni, i penzioneri, i studenti, i učenici, i domaćice i glumci i glumice, i knjigovođe, i novinari, i po neki pisac, i komičar, i tv voditelj, i majke sa decom, i invalidi… pa gle čuda, desetine hiljada njih, pozvani od strane onih koji ne shvataju da im kvalifikovanje istih, kao hijena, plaćenika, lešinara, prodanih duša, lezilebovića i ko zna šta i kako sve ne, zapravo služi kao pozivnica da izađu u još većem broju i da još upornije protestuju… Tu su kao pomahnitali pozivari, i svi oni analitičari, novinari, urednici, voditelji i voditeljke, vlasnici medija, a koji, zbog ko zna koje koristi, sve to negiraju, minimiziraju, opovrgavaju, trude se da opogane i diskvalifikuju, a zapravo samo iritiraju ove koji šetaju i protestuju, pa ih i pozivaju da opet to isto rade…
Da li je vlast izgubila kontrolu, da li se predsednik našao u nokdaunu, ne znam, ali da je vlast poljuljana, jeste, jer sve se češće čuju i drugačije reči, tipa opravdano nezadovoljni građani i oni koji imaju pravo na drugačiji stav i mišljenje… Sve je to sada pomešano i nedefinisano, i ko zna kako će se i kada završiti… Niko nije rođen da bude na vlasti i da odlučuje ceo svoj život… niko… ali se mnogi prime, i misle da su nezamenjivi i da su oni Srbija, i da je njihova reč jedina i glavna. Da li smo to shvatili? Da li je vlast to uvidela? Onaj ko drugačije misli, nije i ne sme biti izdajnik, plaćenik, neko kome manipuliše inostrani faktor, niti se može pozivati na razgovor i dogovor neko ko je na čelu opozicije, a onda reći za njih sve, da se o njima misli sve najgore…
Srbija je takva kakva je, Narod je jedan, i kao i svaki, različit je… Ne misle svi isto i nisu svi opredeljeni da budu uz vlast, ma kakva bila, zbog sebe i sopstvene koristi… zato, ako protesti i šetnje potraju, a kako je krenulo hoće, potrebno je istaći samo jedan zahtev… ostavka najodgovornijeg u državi… raspuštanje one bruke od Skupštine… Pa onda Izbori. Novi. Uz oslobođene medije i pristup svakog političkog učesnika tim medijima… kontrolu izbora i promenu izbornog zakona… Nikome neće biti gore, a bolje će biti, svakome… Još ako učinimo napor, pa na tim Izborima vidimo, sve same nove ljude… Samo ponekog od ovih današnjih… Živi bili, pa doživeli…
Sve Vas volim i pozdravljam.
