Prelomni protest studenata
Nedeljni protest u Beogradu bio je najmasovniji do sada, veći nego onaj od petog oktobra 2000. Tada je bilo oko 80.000 građana koji su srušili Miloševićev režim, dok je onaj „ekološki“, protiv kopanja litijuma okupio oko 40.000 građana.
I za razliku od prethodnih protesta ovaj nedeljni impresivno je svojom tišinom pokazao punu snagu i dostojanstvo okupljenih, pre svega mladih ljudi. A njihova upornost, i ono što do sada nije bilo, optimizam i vedrina, sa jasnom porukom da ostaju ovde i hoće normalnu Srbiju, obećava tako dugo očekivanu promenu čitavog sistema.
Nisu prošla „šibicarenja“ da su „svi zahtevi studenata ispunjeni“, kako kažu predsednik i premijer države, jer niti su svi papiri o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu obelodanjeni niti je tužilaštvo postupilo kako je trebalo da postupi prema naprdenjakčkim batinašima.
Papiri bi pokazali koje su razmere korucije koja vodi do vrha vlasti, a tužilaštvo po oprobanom načinu sporo reaguje, zakazujući saslušanja batinaša posle praznika. Za razliku do promtnog reagovanja kada su ekspresno pohapšeni i poslati u pritvor protestanti. Začudo pod tepih su bačene tvrdnje predsednika i ministra Vesića da nije bilo rekonstrukcije nadrstrešnice, niti bilo šta preduzeto posle izjave v.d. direktorke Infrastrukture Železnice da je sav posao vodio isti taj ministar građevinarstva.
I naravno, studenti zahtevaju da nadležne institucije reaguju, a to nije predsednik države i premijer. Za sredu je najavljen odlazak kod glavne tužiteljke Zagorke Dolovac, koja se godinama pravi „mrtva“, i koja, uprkos svojoj funkciji, beži od javnosti.
Blokade fakulteta i škola se nastavljaju, a priključuju se i druge grupacije, poljoprivrednici, glumci, zdravstveni radnici, navijači… Ovi protesti za cilj imaju generalni štrajk, da Srbija stane da bi konačno krenula putem normalnog društva i države. Za ovu mladu generaciju, za koju se mislilo da je apolitična i da želi da pobegne iz Srbije, pokazalo se, kao kopernikanski obrt, da želi, pre svega, da se poštuju zakoni i institucije.
Čitavih deceniju i kusur nezadovljni građani upućivani su na uzurpiranu adresu, tobož predsednika države, koji svakodnevno krši Ustav. Zdravorazumski studenti traže pravu državu i vladavinu prava. Uz put ovo bi trebalo da otrezni i opozicju, da uradi ono što traži većina građana protivnika ovakvog režima srastao sa mafijom. To je da se barem ujedini, jer ovako rascepkani gube poverenje građana, a jedan deo opozicionih stranaka ne bi prešao ni minimalan cenzus od tri odsto.
Ujedinjeni, pokazalo se to na prošlogodišnjim izborima, dobili bi dvadesetak odsto više glasova. I s pravom studenti imaju otklon prema strankama, jer hoće one dugo tražene i potrebne promene celog društvenog sistema, a pokazali su za koje se vrednosti zalažu. I tu nema potkupljivanja i lažiranja.
Dragan Eraković
