Bio jednom jedan Prvi maj
Praznik rada Prvi maj, barem ovde u Srbiji, izgubio je svoj raniji značaj, i postao obeležje nečeg drugog, nerada i roštiljanja. Ne tako davno, u od milošte najzvanoj radničkoj majci, “Zorki“, Prvi maj se istinski praznovao i poštovao. Jedan od radnika „Zaštite bilja“, Borivoje Nikolić, seća se da su nagrađivani najbolji radnici, na primer, besplatnim letovanjem. A radnici su radili, njih desetak hiljada u tri smene, na posao dolazili sa puno optimizma i dobre volje.
Kuda ide radništvo
Nekada je, barem deklarativno, radnička klasa vladala Jugoslavijom. Danas radnika nema ni u Narodnoj skupštini, a reč sindikata se i ne pominje u nekoj državnoj politici. Ovog Prvog maja mnoge trgovkinje i trgovci će raditi, nedelje su za većinu njih radne, a kao kuriozitet postaviće se i kamen temeljac za Nacionalni stadion. Koštaće nešto manje od milijardu evra, a nema značajnijeg ekonomiste koji će opravdati ovo enormno ulaganje za jednu siromašnu zemlju. Uzgred, negde su se izgubile značajne srpske fabrike, a, na primer, najveće projekte izvode strane firme koje uzimaju najveći deo dobiti. Domaće služe kao podizvođači, doduše njihovi vlasnici dobro zarađuju, ali samo kad su u sprezi sa vlašću. I ako vlast gura priču o „ekonomskom tigru“, minimalna zarada ovde nije dovoljna za osnovnu potrošačku korpu.
Nije ni čudo jer su ovde radnici dobijali stanove i sa desetak godina radnog staža, ko je želeo da se dalje školuje imao je punu podršku kolektiva, zarade su bile dobre pa je malo ko hrlio u Nemačku, na primer.
Nikolić pominje da su kao radnici išli i na tzv. oporavak u luksuzne hotele. Na primer u Kupare, hotel A kategorije, a tamo sve po najvišim standardima. Žalili se neki gosti iz inostranstva kako to radnici „Zorke“ dobijaju najkvaliteniji ručak, a konobar jednostavno odgovara da je sve to plaćeno!
A na godišnji odmor biralo se za hiljadu odmarališta i destinacija. Nikolić je jedne godine izabrao Hvar, a do njega avionom do Splita, posle trajektom, i to sa celom porodicom, na 15 dana. A itekako se u „Zorki“ radilo. Tako se u jednoj smeni u Transportu, za 12 sati, beležilo i skoro hijadu vagona, a često su u Rumi ili Šidu bili zaustavljani teretni vozovi jer ih „Zorka“ nije mogla da primi. U luci su pretovarane sirovine iz prekomorskih država sa po nekoliko desetina hiljada tona tereta. Na plavi kamen se dugo čekalo, jer takvog kvaliteta nije bilo nigde, a tek cink sa 99,99 odsto čistoće.
Radnici „Opreme“ ne samo da su izgradili i održavali „Zorku“ nego su pravili čuda po gradilištima, varioci su se merili po milimetrima tačnosti… U krugu „Zorke“ bila je menza koja je na jelovniku imala barem tri vrste jela na kojim bi im pozavidele i najbolji hoteli.
Radnička solidarnost je priča za sebe. Toliko drugarstva, dobre volje, pomoć od pravog radničkog sindikata, svedočanstvo je o jednom vremenu gde su radniici bili poštovani i gde su i sami davali puni doprinos radu. Uostalom, „Zorka“ je mnogo uradila za Šabac. Izgrađeno je više od 2.500 stanova i toliko i privatnih kuća, izgrađen savremeni sportski centar sa halom, zatvorenim bazenom i drugim terenima, što mnogi drugi gradovi ni sada nemaju. I svaka društvena akcija bila je potpomognuta iz „Zorke“.
I na kraju sama proslava Prvog maja bila je u znaku „Zorke“. Tako se uranak slavio, na primer, u Krivaji, vozili „Zorkini“ autobusi, iće i piće za sve, i sve je to plaćala fabrika „Zorka“.
D.Eraković
