Humoreskica
Zagazili smo u novembar, kada na selu kreću slave i svinjokolji, pa seljak ima pune ruke posla. Treba podmiriti stoku, posejati ozime useve, naseći drva, staviti kupus u kacu i spremiti ga za dugu zimu. U pauzi svih tih poslova, staro društvo se obavezno s večeri iskupi u seoskoj birtiji kod „Ace Pljačke“ da razmotri društveno – političku situaciju u selu, a i šire. Tako je bilo i onomad.
– Gospodo seljaci i ostala inteligencijo, dolazi vreme kada ćemo i mi moći malo da se relaksiramo – javi se Miloje.
– O kakvom relaksiranju pričaš, Miloje? – upita Sreten.
– Stižu slave, a to je prilika da podvučeš noge pod astal i da odmoriš dušu od svakodnevnih poslova – odgovori Miloje.
– More, lako je odmarati se, ako je u zemlji sve kako treba – ubaci se Živojin.
– A šta to u zemlji ne valja. Pa, precednik i ona njegova braniteljka sa Dedinja, što izigrava nekog precednika narodne skupštine izgiboše pričajući kako u zemlji nikad bolje nije bilo. Od dva jajeta može ceo dan da se živi u zlatnom dobu, a ako se tome doda i parizer sa majonezom, bog da te vidi – poče Radoje.
– U pravu je Radoje. A gospođa ministarka za energetiku priča o litijumu, kao da se može na lebac mazati – dobaci Vićentije.
– Jes` bogami, eno i Zoka koridorka fali litijum i veli da bi rado bila direktorka Rio Tinta – reče Alimpije.
– Ma nije ona više Zorka koridorka, Ona je sada Zoka litijumka. Ali se malo preigrala – javi se Tomislav.
– More, može se zvati kako god `oće, ali kopati neće! – uzviknu Krstivoje. – Nego da mi popijemo po jednu, pa da se razilazimo, jer nam sutra sabajle u štalu neće ući ni precednik, ni fikus iz Jarkova, a ni povampirena Zoka, koju precednik ponovo vadi iz naftalina – a na Krstivojeve reči svi podigoše čaše i nazdraviše novom danu, punom obaveza. Samo je deda Panta u ćošku kafane ćutao, jer on najbolje zna muke seljačke.
Rade Đergović
