Nažalost, pred nama je početak još jedne neizvesne školske godine. Kada uđemo u pogrešan voz, sve stanice su pogrešne. Tako je i sa nastavom u vreme pandemije korona virusa – svaka odluka je diskutabilna jer nosi rizike sa sobom.
Sa jedne strane, i učenici, i roditelji i nastavnici raduju se normalnom početku školske godine. Prvog septembra, odeljenje koje vodim će prvi put sesti zajedno u učionicu. Posle godinu dana će se upoznati! Trebaće vremena da postanu tim, kao što će morati i da se nakon godinu i po dana naviknu na redovno ispunjavanje školskih obaveza. Posle ovog iskustva koje niko nije želeo, potpuno sam siguran da ne postoji ta digitalizacija koja je u stanju da makar delimično zameni profesora u odeljenju. Nastavnik je, kao i roditelj, nezamenljiv! Da ne pominjem uslove u kojima je ključna oprema u predhodnoj godini bila ona, koju je svako od nas imao u svojoj kući. Profesor šalje zadatke sa uređaja koji ima, učenik ih prima i šalje sa onoga što on ima. Neko gleda televizor, neko slika pa šalje telefonom, neko preko mejla ili gugl učionice… svi smo znali da nastava treba da bude bolja, ali sad svi shvatamo koliko je važno da je imamo.
Sa druge strane, broj zaraženih raste i dnevno je već četvorocifren. Učenici se velikom većinom nisu vakcinisali, virus je postao zarazniji, a i vakcinisanim kolegama imunitet slabi i treba da se odluče i za treću dozu. Kolektivi su uglavnom stari. U mom aktivu, prosečno imamo oko šezdeset godina. Veliki je problem organizacija nastave u uslovima u kojim ima zaraženih kolega. Čini mi se da se o tome manje razmišlja. Nastava će pre postati neizvodljiva ako se zaraza proširi među kolegama. A i tu se polovina nije imunološki zaštitila. Takođe, škole nemaju tolike učionice da po jedan učenik sedi u klupi, što znači da je distancu nemoguće ispoštovati.
Što se škola tiče, one su sigurno spremne jer uprave škola znaju da pripreme nastavu za novu školsku godinu. Koliko kvalitetno, zavisi od mnogo faktora. O mnogim dolemama je u svojoj kolumni “Možemo li bolje?” već promišljao kolega Mozetić u svakom broju “Podrinskih” tokom ovoga leta. Dostupna su nam saznanja da su nam učenici sve lošiji na raznim testiranjima koja prate njihova funkcionalna znanja, čitamo da i naš najbolji, Beogradski univerzitet pada sve niže na listi najboljih univerziteta na svetu, ali u istom obrazovnom sistemu se nalazi i Matematička gimnazija u Beogradu koja je, po osvojenim nagradama, najbolja obrazovna institucija ovakvog tipa na kugli zemaljskoj. Dakle, to smo mi, i jedno i drugo. Kada budemo shvatili koliki je kapital znanje, bićemo spremni da se za njega i borimo. I Novak je najbolji teniser sveta jer je još kao dete rekao da će uraditi sve da ostvari svoj san! Tek kada savladamo matematičku logiku u osnovnoj školi, biće nam jasno da nije logično da budemo pre devet godina prezadužena zemlja sa dugom od 14 milijardi evra, a da smo sada ekonomski tigar, sa dugom od 33 milijarde evra. Obrazovanje je važno, da bi čovek rekao samom sebi: tu nešto nije normalno, neko me pravi budalom!
Veselin Kuzmanović
