Godišnja konferencija EU Resurs centra za civilno društvo u Srbiji održana u Užicu
Gde je Srbija na putu ka Evropskoj uniji, 14 godina od sticanja statusa kandidata? Ko danas zastupa evropske vrednosti u Srbiji? Da li uopšte postoji reformski proces u društvu?
O ovim i drugim temama bilo je reči na konferenciji EU Resurs centra za civilno društvo u Srbiji koja je održana u utorak, 12. maja u hotelu „Siesta“ u Užicu.
Skup je otvorila dr Jelena Žunić Cicvarić i u ime jednog od organizatora, Užičkog centra za prava deteta, poručila da je važno da se i u manjim sredinama, van Beograda, vode razgovori o Evropskoj uniji, jer teme evropskih integracija često nailaze na otpor ili opstrukciju lokalnih vlasti.
„Važno je da se ove teme pokreću i u manjim zajednicma jer se evropske velike teme odraze na nas na lokalu, medijske redakcije, institucije, pa čak i na porodice. Put ka Evropi je toliko usporio da više ne možemo ni reći da smo na tom putu. Nismo dobro čitali znakove pored puta i nismo na pravi način odgovorili. Saradnja vlasti sa civilnim sektorom u Srbiji je na nikad lošijem novou. Ova vlast nije zainteresovana za evropske integracije sem deklarativno“, kazala je Jelena Žunić Cicvarić.
U uvodnom delu velikom broju prisutnih obratili su se i: Mauro di Veroli, Delegacija EU u Srbiji; Bojana Džulović, EU Resurs centar za civilno društvo; Radovan Cicvarić, Užički centar za prava deteta.
Šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji Mauro di Veroli rekao je da pristupanje EU podrazumeva produbljivanje demokratskih procesa, jačanje institucija i njihovu veću efikasnost i odgovornost.
„Put Srbije u EU nije određen samo zakonima koji se usvajaju u Beogradu ili pregovorima koji se vode u Briselu. Taj put oblikuje i svakodevni rad u lokalnim zajednicama kroz angažovanje medija, civilnog društva i građana. EU nastavlja da podržava Srbiju ali trajni napredak zavisi od institucija koje sprovode reforme, aktivista i građana koji takođe u tome treba da učestvuju“ – kazao je Di Veroli.
Di Veroli je podsetio da je Srbija pregovore o članstvu počela 2014. godine i da su do sada otvorena 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena.
On je naveo da proces pristupanja podrazumeva reforme u oblasti vladavine prava, nezavisnog pravosuđa, slobode medija i usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije.
Prema njegovim rečima, Srbija se poslednjih godina suočava sa nazadovanjem demokratije, zbog čega se sužava prostor za delovanje organizacija civilnog društva, koje uprkos pritiscima pokazuju otpornost.
Di Veroli je ocenio da su nezavisni i slobodni mediji stub svake demokratije, ali da se mediji u Srbiji suočavaju sa političkim pritiscima, koncentracijom vlasništva i ekonomskom ranjivošću, posebno na lokalnom nivou.
On je, takođe, dodao da organizacije civilnog društva imaju važnu ulogu u procesu evropskih integracija Srbije i naveo da je Evropska unija od 2014. do 2024. godine izdvojila 63 miliona evra za podršku demokratskim institucijama kroz različite fondove.
Predstavnica Beogradske otvorene škole Bojana Džulović rekla je da pregovori Srbije sa Evropskom unijom traju već 12 godina, ali da evropske integracije nisu samo pregovarački proces, već pitanje demokratskih vrednosti, razvoja i vladavine prava.
Džulović je navela da na konferenciji nema predstavnika institucija koje se bave evropskim integracijama, ocenjujući da je i to poruka odnosa države prema organizacijama civilnog društva. Ona je dodala da su akademska zajednica, profesionalni mediji i civilno društvo danas ključni nosioci evropskih vrednosti u Srbiji.
U nastavku konferencije održana su tri tematska panela.
Na prvom panelu pod nazivom “Znakovi pored puta Srbije ka EU – ko je za volanom?” govorili su: Vladimir Međak (Evropski pokret u Srbiji), profesor Dušan Spasojević (Fakulet političkih nauka, Beograd) i Sofija Popović („Savremena politika“), moderatorka je bila Suzana Trninić.
Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji i nekadašnji glavni pravnik u pregovaračkom timu Srbije za pristupanje EU, rekao je da Srbija danas ne ispunjava osnovne uslove za članstvo u EU kad je reč o četiri glavna parametra: demokratija, vladavina prava, sloboda govora i borba protiv korupcije.
„Na svetskoj lestvici vladavine prava Srbija je na 96. mestu, Crna Gora na 50. Srbija je, prema Freedom House-u, izgubila status demokratije 2019, a status slobodne države 2018. godine. U pogledu slobode govora Srbija je sa 54. mesta 2014. godine sada na 115. mestu. Po percepciji korupcije Srbija je 2014. godine bila na 72. mestu, a sada smo na 116. mestu, dok su od nas u Evropi korumpiranije samo Rusija i Belorusija“, rekao je Međak, navodeći parametre koji pokazuju suprotno od onoga što je uslov za prijem Srbije u članstvo EU.
„Nije dovoljno da postoje zakoni, oni moraju da se primenjuju. Odnosno, neko mora da bude uhapšen ako se zaista borite protiv korupcije“, dodao je Međak.
Profesor Fakulteta političkih nauka, Dušan Spasojević, je rekao da je EU danas tema „poslednjeg reda“ a da proevropski deo društva nema kapacitet da je nametne kao glavnu temu. Sofija Popović, sa portala Savremena politika, podsetila je da su Albanija i Crna Gora povukle već treću tranšu iz budžeta Plana rasta za Zapadni Balkan a da je Srbija dobila samo deo prve tranše. Ilustrujući razliku u pristupu pregovorima sa EU, ona je rekla da u Srbiji parlament radi 30 dana a u Crnoj Gori 120 dana godišnje.
Poseban panel na kojem su govorile: dr Jelena Kleut, istraživačica u oblasti medijskih studija, novinarke Mileva Malešić (TV Forum, Prijepolje) i Bojana Vlajović Savić, (Res Publika, Kragujevac), moderatorka je bila Ivana Stevanović (Fondacija Slavko Ćuruvija) bio je posvećen uslovima rada lokalnih medija, posebno posle talasa privatizacije u Zapadnoj Srbiji kada kupljeni mediji postaju nova mreža lokalnih medija koja prenosi isti program, uglavnom nacionalne vesti, te se u potpunosti gubi njihova svrha.
Profesorka Jelena Kleut je rekla da su takvi mediji sredstvo kontrole i pacifikacije stanovništva, da medijsku scenu karakteriše koncentracija vlasništva i da novinari rade u teškim ekonomskim i nebezbednim uslovima.
Bojana Vlajović Savić iz organizacije Res Publica iz Kragujevca, koja se bavi pravom javnosti na informisanje, veruje da će se koncentracija vlasništva nad lokalnim medijima nastaviti i sumnja da se priprema nova mreža lokalnih medija.
Ivana Stevanović, direktorka Fondacije „Slavko Ćuruvija“, podsetila je da postoje gradovi bez lokalnih medija, tzv. „medijske pustinje“, da su redakcije male, ljudi umorni, mladi novinari odlaze ili nema ko da ih uči poslu. Mileva Malešić iz TV Forum iz Prijepolja, jedna od prvih privatnih lokalnih televizija u zemlji, rekla je da je uprkos svim izazovima i pritiscima, najvažnije zadržati profesionalne standarde i biti sposoban da staneš iza svog rada.
Poslednji panel Na kojem su govorili Žaklina Živković (Polekol) i Branko Nikolić („Da ne dišemo duboko“, Užice), moderator Ognjen Pantić (Beogradska otvorena škola), bio je posvećen problemima koje su građani Užica imali sa deponijom Duboko, koja je trebalo da bude regionalna savremena deponija, delimično rekonstruisana i sredstvima EU, a dogodilo se da je zbog lokalnog zanemrivanja, konstantan izvor zagađenja u ovom delu Srbije.
Ovogodišnja konferencija EURC je organizovana u Užicu zato što je Užički centar za prava deteta regionalni EU resurs centar koji pomaže organizacijama i neformalnim grupama iz Zapadne Srbije
Plan je bio da se konferencija održi u prostorijama Gradskog kulturnog centra u Užicu, ustanove koja je rekonstruisana sredstvima EU ali je rukovodstvo ove organizacije smatralo da sadržaj konferencije ne odgovara programu ovog kultunog centra.
Rad EU Resurs centra za civilno društvo u Srbiji podržava Delegacija EU u Srbiji i do sada su podržali rad više od 2.000 organizacija i neformalnih grupa u zemlji.
Na konferenciji nije bilo predstavnika državnih institucija zaduženih za EU integracije što, kako je rečeno, nije novost i postaje uobičajen odnos prema delu društva koje zagovara ulazak Srbije u EU.
