Digitalno doba je sa sobom dovelo velike povoljnosti i pomoglo nam je da na brži i efikasniji način stignemo do neophodnih informacija. Međutim, danas mladi više pribegavaju raznoraznim sadržajima koju su plasirani preko društvenih mreža Instagrama i TikTok-a. Zahvaljujući ovim aplikacijama omladina svoje slobodno vreme troši surfujući po internetu, umesto da ga iskoristi na kvalitetan način i pročita neku dobru knjigu. Svaka knjiga na ovoj planeti ima svoju jedinstvenu priču, te zbog toga ne treba suditi knjizi po koricama.
Prema rečima, niškog pisca Branislava Jankovića, što je pisac stariji, to sve više ima mlađe publike među njegovim čitaocima. Stvar godina i logike.
Nedovoljno je da se nazovem piscem za mlade, ali sasvim dovoljno da se ponosim brojem mladih na svojim promocijama. Moje knjige ili sve pročitate ili ne pročitate nijednu. Možda bih, ipak, izdvojio Suze Svetog Nikole, jer je to knjiga koja se protivi ograničenjima. Kada ste mladi pokušavate da ih zaobiđete, kada ste stari pokušavate da im se što više oduprete, jer ste shvatili da ste život proveli robujući tim ograničenjima, objasnio je Janković.
Na pitanje kako da omladina pronđe svoj čitalački ukus, Branislav Janković je odgovorio kako nje bitno šta se čita, već je važno da se čita.
Omladina bi trebalo da se dobro zabavlja, da uživa u životu, da se obrazuje – kako bi se razlikovala od političara, koji pritom ne čitaju. Bilo šta, samo čitajte. Vremenom ćete izbrusiti ukus, te neće moći da vas prevare preporučujući vam loše štivo. Čitanje je važno onima koji vole, te njima i ne treba pričati zašto je čitanje važno. Međutim, na one koji ne čitaju, nepotrebno je trošiti reči – nećete ih ubediti. Svako voli da čita iz nekog drugog razloga i u potrazi za drugačijim blagom. Neko tu sakrije svoje blago, a neko sakrije sebe u čitanju. Ima mnogo načina kako da se kvalitetno iskoristi knjiga, rekao je Janković.
Kažu da je znanje moć, a jedan od načina za sticanje te moći je čitanje. Ono nam pomaže da upoznamo sebe i svet u nekom drugačijem svetlu. Pisac Aleksa Kostadinović smatra kako je sve što čitanje nosi sa sobom korisno, počevši od toga da nam pomaže da se na kratko odvojimo od realnosti i upustimo se u bezbrižan svet mašte, pa do toga da učimo nove stvari, širimo vokabular i stičemo nova iskustva kroz stranice dela, koje svedoče o iskustvu pisca.
Veliki broj mladih je prisustvovao promocijama mog prvog romana, što pokazuje da su jako zainteresovani za horor prozu. Većinska publika na pomocijama su bili upravo studenti i učenici srednjih škola. Jednom prilikom bila je organizovana i radionica pisanja kratkih horor priča u elektrotehničkoj školi „Mija Stanimirović“ u Nišu. Tada su učenici te srednje škole, kao i učenici drugih škola koji su prisustvovali radionici, pokazali veliku motivaciju za pisanje, istakao je Kostadinović.
Mladi autor Aleksa Kostadinović je objasnio da ukoliko neko želi ozbiljno da se posveti pisanju, potrebno je da izdvoji dosta vremena za to, napravi prioritete, a često se i odrekne nekih drugih stvari u životu koje troše to vreme potrebno za pisanje. Jedna od najvažnijih stvari je da, onaj ko odluči na krene ovim putem, puno čita, uči i usavršava se u svakom smislu te reči.
Zavisno od preferencija, svako će čitati ono što mu je blisko, što mu odgovara stilski i po sadržini. Svakako, mislim da postoji jedna stvar koja je zajednička svim dobrim i publici „privlačnim“ delim, a to je misterija i nešto što će čitaocu držati pažnju do samog kraja. Moj prvi izbor, u moru odličnih dela, bila bi knjiga Marina, španskog pisca Karl Ruis Safona. Ono što je mene privuklo kod te knjige, izdvojivši je od drugih, bila je ta stilska lepota. Ono što me je uvuklo i zadržalo u ceo taj svet, bila je misterioznost i sama ideja koja je na mene ostavila više nego pozitivan utisak, objasnio je Kostadinović.
Neophodno je da omladina čita što više, dela drugačijeg žanra, sadržine i drugih pisaca. Upoznavanjem sa različitim delima i piscima, čitalac će uvideti šta mu odgovara i onda će dela za svoje naredno čitanje birati na osnovu ličnog doživljaja. Čitanjem mladi stiču nova iskustva i dobijaju edukativne dragulje, koji im pomažu da na svom ličnom razvoju pronađu sopstveno blago.
Autorka: Nataša Spasovski
“Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“