BORBA PROTIV KORUPCIJE U SRBIJI
Da je Srbija partijska država i da su sve državne institucije više u službi parijskih interesa nego građana brojni su primeri. Dobijene kao “ratni” plen, posle pobede na izborima, ozbiljne i značajne državne ustanove u početku postaju biroi za zapošljavanje i “zbrinjavanje” zaslužnih članova pobedničke stranke, skupljača “kapilarnih glasova” ili preletača sprmnih da za interese “novog gazde” iznose “prljav veš” iz prethodnog vremena u kojem su oni aktivno učestvovali.
Pri kraju četvorogodišnjeg mandata, pred nove izbore, zaposleni u tim ustanovama sve raspoložive resurse stavljaju u službu svoje partije u nadi da će ponovo pobediti i zadržati dosadašnje privilegije. U zemlji Srbiji, koja je sve drugo samo ne pravna država, ovakve stvari se nesankcionišu i postaju “normalna”, čak poželjna, pojava. Lučani su bili školskih primer ovakvog ponašanja.
U normalnoj državi u kojoj postoje i poštuju se zakoni gospodin Dragojević bi, posle ovog teksta, morao da podnese neopozivu momentalnu ostavku iz “moralnih” razloga i da snosi sve zakonske sankcije zbog zloupotrebe službenog položaja.
Međutim, gospodin Dragojević nema razloga za brigu jer ovo što on radi, u “navijačkoj” zemlji Srbiji, ozbiljno će ga preporučiti za neko novo, bolje i plaćenije radno mesto. Možda i u samom ministarstvu poljoprivrede.
Ivan Kovačević