Medijski mrak nad Srbijom
Poznato je da se napredjački režim održava golom progandom i represijom. Studenti su u više navrata protestvovali pred RTS-om i RTV-om, a u subotu su bili i pred „Informerom“. Ova medijska kuća, najpre kao novine koje se oko hiljadu puta godišnje ogluše o novinarski kodeks i Zakon o informisanju, na volšeban način dobila je i frekvenciju za Beograd.
Na studentskom protestu pred „Informerom“ okupilo se oko deset hiljada studenta i građana sa zahtevom da im se ukine frekvencija. Ali, to može da uradi samo REM, a on praktično ne postoji. Pre svega zbog izbegavanja režima da ispuni preporuku ODIHR-a o izboru novog Saveta, jer je po starom običaju sve izvrgao ruglu.
Kandidovani su i oni koji to nikako ne mogu po uslovima konkursa, pre svega od nekih gongo NVO, a onda bi prostim preglasavanjem dobili takođe prorežimsko nazovi nezavisno regulatorno telo. Kredibilni kandidati su se povukli, a pitanje je kako će se ovaj proces završiti, jer je to uslov, pored onog o uređenju biračkog spiska, za sredstva iz Evropske unije od nekih 1,6 milijardi evra. Nije malo, pogotovo za ovu Srbiju.
Za to vreme televizije sa nacionalnom pokrivenošću prosto divljaju, uz saslušenje javnih medijskh servisa. Po Ustavu mediji su dužni da istinito, pravovremeno i celoviti obaveštavaju građane o najvažnijim društvenim pitanjima, ali to očigledno ne važi za otvoreno navijački nastrojene i plaćene medije. Tako, na primer, dovoljno je podsetiti na seirenje direktora „Informera“, Dragana J. Vučićevića, uz advokata i narodnog poslanika Vladimira Đukanovića prilikom tzv. udara zvučne naprave na protestu 15. marta.
I ne samo to, reći koje se čuju na ovoj televiziji su reči mržnje, isključivosti, pozivanja na nasilje, što bi se moglo krivično goniti jer su u suprotnosti sa Ustavom i zakonima koji su preuzeti od evropskih normativa i poštovanju osnovnih ljudskih vrednosti. Šta tek reći za PINK, gde Vojislav Šešelj poziva i na ubistvo, tobož kao samoodbranu.
I ne samo zbog tih otvorenih poziva na nasilje, a upućivao ih je i predsednik države da je nekažnjivo nasrtati automobilom na građane. U svemu tome medijski mrak zatrovan je i na lokalnom nivou, jer većina televizija preuzima ne samo PINK već i Informer. Da ipak nije sve tako crno, protivotrov gole propanade su društvene mreže. Po nekim pokazateljima one su u većini slučajeva izvor informisanja građana, a manji deo čine štampani mediji. Doduše i tu kolo vode Informer, Alo, Srpski telegraf, Kurir, svi sa brojnim ogrešenjem o novinarski kodeks i istinu. Srećom, ovde postoji meritorno telo, Savet za štampu, koji bar registruje šta se to provlači suprotno novinarskoj profesiji.
U ponedeljak je bio i protest „Stazom srama“, od „Novosti“, ,,Kurira“ do „Politike“. Nažalost, i nekadašnja perjanica srpskog novinarstva, „Politika“, došla je na ovaj stub srama, i to kao najstariji list na Balkanu, od 1904. godine. Bio je to 12. dnevni list u Beogradu, koji je imao 60.000 stanovnika, a izgradio je zavidnu reputuaciju.
Sve se menja, a vreme je najbolji sudija.
D.Eraković
