Pobeda preduzetničkog duha: dr Dragan Šobić, maksilofacijalni hirurg
Pre godinu i po dana dr Dragan Šobić, specijalista maksilofacijalne hirurgije, iz državne službe, kako kaže, prešao je u ličnu, preduzetničku službu. Nakon Šabačke gimnazije završio je stomatologiju na Beogradskom univerzitetu, da bi tri godine proveo na Lastovu, u vojnoj službi, i bio nadležan za Pomorsku vojnu oblast kada je reč o ishrani. Dakle Šibenik, Split, Zadar, Hvar i ostali delovi Jadrana, što je bila velika obaveza i odgovornost. Po povratku u Šabac i Medicinski centar pet godina je proveo na specijalizaciji na klinikama u Beogradu za maksilofacijalnog hirurga. Svakako jedna od najtežih i najodgovornijih oblasti medicine, jer se vrlo često radi o spasavanju ljudskih života posle saobaćajnih nesreća, povreda na radu, tuča… Usavršavao se i na Univerzitetu u Ankoni. Sledeći korak bilo je osnivanje odeljenja maksilofacijalne hirurgije u Šapcu, opremanje, ekipiranje i stručno osposobljavanje, efikasan način rada… Takve službe nema većina medicinskih centara u Srbiji, jer je to izuzetno složen proces. Naravno, u svetu je to dobro plaćen posao, pogotovo kad je reč o raznim operacijama za lepši izgled. Međutim, za dr Šobića njegov posao je, pre svega, u službi zdravlja. S obzirom na tehničke mogućnosti sada obavlja samo lakše intervencije u svojoj ordinaciji.
-
U ovom poslu nikada se ne zna sa čime ćete se suočiti. Najteže je za vreme dežurstva, jer ne možete da se opustite, i ne znate šta vas čeka… Da li su to povrede od saobraćajnih nesreća, prerezano grlo, polomljena vilica u tuči… U kratkom roku treba sve organizovati, a ponekad operacija traje i po šest časova. S obzirom da sam i sudski veštak, i često sam pozivan u sudove u Šapcu, Sremskoj Mitrovici, Valjevu, Ljuboviji, pa i u Beograd, upravo zbog specifičnosti moje struke, moram i dalje da pratim šta se sve dešava u svetu medicine. A to je jedan ogroman iskorak, pre svega u tehničkom pogledu, jer se umesto invazionog koristi laparoskopski pristup. Na primer, ranije je kod hiruškog odstranjivanja žučne kese bilo potrebno šest meseci da se pacijent oporavi, dok se sada to završava za jedan dan. Takođe, moram da pratim i pravne norme kao i sudsku praksu zbog različitih tumačenja zakona i njegove primene, kaže dr Šobić.
Od pre nekoliko godina dr Šobić je kupio imanje u Maloj Vranjskoj, gde je dokupio parcele, i sada na oko dva hektara ima kompletno domaćinstvo. Ono što je važno u tome – sve što se prozvede radi na tradicionalan način, a to je tzv. orgaska proizvodnja. Bez upotrebe pesticida, herbicida, raznih suplementa za povećanje prinosa i prirasta. Njegovo domaćinstvo prozvodi voće i povrće, a tu su i patke, morke, guske, kokoške, koze, ovce, tri psa… Ono što mu ulepšava ovo bavljenje poljoprivredom je edukacija, ne samo najmlađih nego i starijih. Ovde, na primer, dođe 50 predškolaca, i otvara se priča kako nastaje paradajz, jabuka, ili se iz kotarice izvlače različite vrste jaja.
- Što je gorivo za automobile to je hrana za čoveka. Mnogo je važno da znamo šta jedemo i kako to utiče na organizam. Po nekim istraživanjima prosečan Amerikanac pojede od pet do osam kilograma godišnje raznih pesticida, aditiva, hormona rasta u tovu životinja, a sve to ima negativan uticaj na čovekov organizam. Na primer kada se koriste uporedo paradajz i krastavci koji su tretirani pesticidima, to može dovesti do malignih pojava, a ako se pojedinačno jedu ove namirnice nisu toliko opasne. Takođe, treba maskimalno izbegavati so kao i pečeno i prženo meso. Jeste da su prinosi manji u organskoj proizvodnji, ali su daleko kvalitetniji. Na primer banana ubrana na Kubi je mnogo manja, ali ima izuzetan ukus. Kada dođu na imanje posetioci mogu da se uvere u sve blagodeti ovog načina ishrane, a ponosan sam što sam spravljam i kozji sir. Jagnjad poklanjam i nikada nijedno nije zaklano na mome imanju.
Bitno je kako čovek živi. Važno je biti stalno u pokretu, i imati želju za novim saznanjima, a pre svega za jednim humanijim društvom, ukazuje dr Šobić.
Naravno, njegov običan dan ispunjen je od ranog jutra, pre svega za brigu i ishranu životnja, do poslova u domaćinstvu, a slede i druge obaveze, od sudskog veštačenja do stručnog usavršavanja i intervencija.
D.Eraković