Prof. dr Spomenka Mujović: U čarobnom mestu sa divnim ljudima
U Vili Albedo predstavljena knjiga Podrži svoj život, o odnosu uma i tela u održavanju zdravlja kroz holistički pogled na život. „Misao je razgovor tvoje duše sa tobom. Neguj svesnost i mirnodušnost. Doznaj šta ti srce peva i onda radi na tome. Raduj se. Smej se… „ – samo su neke od životnih poruka i pouka Kraljice smeha
Upoznale su se na fejzbuku… Mica je komentarisala Spomenkine objave, počeli su stizati i odgovori… I malo po malo, posle nekih godinu i po, krenule su i u saradnju… Kruna je bila Veče kulture sa prof. dr Spomenkom Mujović, 26. aprila, uz čudesne savete, preporuke i mudrosti Kraljice smeha. Ona je pisala šta je osećala, našta je nailazila… I sve se našlo između korica knjige Podrži svoj život. O tome da je podržati svoj život moguće, govorila je i okupljenima u Albedu… Bili su tu i profesorkin ađutant – Pipi Duga Čarapa i verni pomoćnik i pratilac Jelena, Jeja…
“Mi smo, svako od nas, unikat. Niko više ne postoji kao što je bilo ko od nas. Svi smo unikati. Zato meni nije nikako jasno kako se ljudi nešto takmiče sa nekim. Samo se možeš takmičiti sa samim sobom, u čemu god hoćeš da se takmičiš… A savet je da u svakom slučaju živimo dobronamernost…” Podsetila je profesorka Mujović i na mudre reči Čarlsa Bukovskog: “Svi ćemo umreti, svi mi, kakav circus…Samo to bi trebalo da nas navede da volimo jedni druge, ali, na žalost, nije tako. Terorišu nas i uništavaju životne tričarije i trivijalnosti, pojede nas ništa… To je zaista fantastično rekao…”
– Stalno kažem dosta je, dosta je… Ali, evo me opet, posle godinu dana. Zapravo je ove godine osamnaest godina rada, pravo punoletstvo rada u turizmu; trideset pet godina rada u Muzeju, a i moj rođendan je tu, sedamdeset peti, tako da su to sve neki jubileji… Večeras imam izuzetno zadovoljstvo što će moja unukica nastupati sa svojom profesorkom“ – bile su reči Milojke, Mice Kovačević, pre početka skupa. Upravo su Istina Kovačević, učenica četvrtog razreda, i profesorka gitare Isidora Puškić, otvorile veče temom iz filma Kum, a potom je Istina odsvirala Milongu. Pesnikinja Branka Todorović, uz odlomke iz knjige Podrži svoj život, darovala je stihove pesme Vladislava Petkovića Disa, Možda spava… „…Možda živi i doći će posle ovog sna. Možda spava sa očima izvan svakog zla.“
***
Prof. dr Spomenka Mujović je predavala histologiju i embriologiju na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Usavršavala se u prestižnim svetskim naučnim centrima, držala je stručna predavanja u više zemalja sveta i objavila više stručnih radova na nekoliko jezika. Lider je joge smeha.
***
– Oduševljena sam Micom i svim ovim Micinim ovde. Pa ovo Srbija treba da vidi. Ne samo Srbija, kraljeve da dovedu ovde pa bi bili oduševljeni… Čim si sposoban da se oduševiš nečim, nekim, znači da si živ… Lepota je u prirodi, u ljudima… Lepota, etika, saosećanje, to je nešto što mene hrani.
Prof. dr Spomenka Mujović, u Albedu, 26. aprila
Zasigurno su svi zapamtili i podsećanje na Sokrata: “Pametnog Sokrata su pitali koje je njegovo najveće otkriće, a on je rekao: “Najveće otkriće mi je otkriće da ne znam ništa.” Pa gde ću se ja sada praviti da nešto znam, kad je moj veliki učitelj, učitelj svih nas Sokrat rekao da on ništa ne zna i da mu je to najveće otkriće…”
– Čime se sve bavimo, zašto se sve nerviramo, šta se mi to brižimo večito… Ja sam svojevremeno napisala (to se pre svega odnosi na mene) – SSP – Smiri sebe budalo, ili, Smej se sebi budalice… Smej se, smej… Živi život punim plućima bez obzira na godine… Smeh je jedini terapeutski pravac koji sam ja, posle svih svojih istraživanja, prihvatila kao fenomenalan fenomen, zato što menja celu biohemiju u našem telu” – neki su od saveta profesorke Mujović. A samo su se nizali…
Tri po tri Nikada se ne mogu vratiti: vreme, reči, šansa.
Ne smeju se nikad izgubiti: Mir, nada, poštenje.
Najvrednije u životu su: ljubav, samopouzdanje, prijatelji.
Nikada nisu sigurni: snovi, uspeh, sreća.
Tri velika kvaliteta su: vredan rad, iskrenost, predanost.
Tri stvari koje uništavaju: alkohol, ponos, srdžba.
Tri koje je teško vratiti kada se izgube: poštovanje, poverenje, prijateljstvo.
Nikada ne propadaju: verna ljubav, odlučnost, vera.
A šta znači M i R – Moli i Radi.
Toliko od raznih autora….
(Iz knjige Podrži svoj život)
– Ako nastojiš da budeš pozitivan, kad nastojiš da budeš dobronameran, prema sebi, prvo prema sebi; naravno, i prema drugim ljudima, postaješ sve bolji i bolji, i zdraviji, naravno… U sva moguća vremena svi mogući mudraci i veliki duhovnici su upravo govorili o tome da se sastaviš sam sa sobom… Savet iz davno pročitane knjige: “Straži da ti neprijatelji ne uđu u kuću!” A ti neprijatelji su zle strane ljudske ličnosti – nezadovoljstvo, tuga, bes, kriticizam, 300 čuda, sve ono negativno… To nije potpuno lako, ali malo po malo… Sve postaje lakše kad postaneš dobronameran… Ta svesnost je to STRAŽI, STRAŽI nad svojim umom… Svesnost i mirnodušnost su dve komponente svih religija i svih filozofija. Mirnodušnost je spremnost da prihvatiš iznenadne promene bilo da idu na radost ili da idu na žalost. Jednostavno, da budeš budan, i da budeš nadzornik svog života, a ne rob… Treba da podržiš svoj život…”, “… Jer, najveći broj ljudi je, naučnim rečnikom, dekapitovan, “odsečena mu glava”… Živi samo u glavi. Uopšte ne primećuje svoje telo, ne ceni, ne voli svoje telo… A telo mora da se neguje i da se voli… Da bi se mi lepo osećali, treba nešto uraditi za svoje telo… Svako jutro… I to ne na silu, nego s ljubavlju…”
U duhu prirode i carstva Vile Albedo, “Micinog raja za dušu i telo”, bilo je i druženje, nakon promocije knjige, sa članicama Udruženja žena za očuvanje tradicije Kalinovac iz Pocerskog Metkovića (i posetiocima promocije). A one su sve osvojile svojim nadaleko poznatim vanilicama…
Čuli su prisutni i koliko je Spomenka ponosna na svoje odrastanje u selu, ispričala je i više anegdota iz svog života, a nizali su se saveti i preporuke za vežbanje, za podršku životu (kao aktivnosti na više frontova)…” Podrži i voli svoje telo, oseti svoje telo, poveži glavu sa telom… Vežbati sa osećanjem tela, sa pažnjom prema telu… Treba svom srcu reći: “Hvala ti što kucaš za mene osamdeset godina”… I reći to svaki dan…I reći to svakom deliću svog tela… I sve uz smeh… Jer, “Dan bez osmeha je izgubljen dan…” “Treba biti otvoren, treba razmišljati i tražiti…” “Smeh, zahvalnost, saosećanje. To su sve veliki lekovi koji odmah deluju…”
Čuli smo i šta Spomenka smatra glavnim za svoj život, od danas nadalje: “Šta danas da uradim za tvoju lepotu svete? To ne mora da bude ništa veliko. To može biti da popijem samo kaficu sa komšinicom… A jedna od poštapalica, sugestija može biti: “Zdrava sam i jaka, kao perce laka. Jer, kad si kao perce lak, onda ne može ništa da te boli…”
Pročitan je i deo pisma profesorke Spomenke Mujović hronično bolesnoj prijateljici u dalekom svetu: “ Šalji nam svima blagoslov, ali prvo sebi samoj. Kada kreneš da se ljutiš na bolest ili da sažaljevaš samu sebe, nasmeši se sebi. Maloj devojčici, i probaj moju mentalnu formula. Volim, cenim, poštujem i zahvaljujem se. Volim i cenim sebe i sve ljude. Suviše je kratak ovaj život za ma šta drugo osim nežnosti i ljubavi prema svima. A pre svega prema sebi. Kada smo dobronamerni i ljubazni prema sebi, onda smo takvi i prema celom svetu. Provereno. Biti svestan je veliki dar sam po sebi. Niko ne voli da sluša žalopojke, i najzdraviji imaju svoje muke. Svako od nas je sam između života i smrti…”
Tekst: Ceca Ljubić
Fotografije: Jovan Marković
