Naslov može imati barem dve veoma različite premise. Opravdano i zasluženo, ili neopravdano i privilegovano. Smatrano nekima opravdano a drugima neopravdano, veoma zavisi po čijim i kakvim kriterijumima. Da li zasluženo civilizovanim, valjanim i svima korisnim delovanjem. Ili silom i bespogovornom poslušnošću, koja ima društveno pogrešne, nepravedne i tragične posledice. Tu smo negde, trenutno.
Prevelika poslušnost najčešće je posledica straha, lične koristi, ili i jednog i drugog. Neznanje i nerazum takođe su prisutni generatori svega što nam se dešava.
Uvažimo li kriterijum empatičnosti, ne znam koliko je ljudski reći „živim dobro, jer je meni dobro“, ma koliko drugima nije. Sve navedeno pravi veliki haos u pokušaju da razumemo i rešimo nastale probleme.
Teško je onima koji bi da se ne odreknu udobnih povlastica i privilegija, a, objektivno, još više drugima, koji žive u neravnopravnosti na svoju štetu.
Svakako je pogrešno širiti mržnju i primenu sile. Zašto se progone oni koji insistiraju na javnosti i odgovornosti u radu, žele da se svaka istina vidi i čuje? Svedoci smo da se nekadašnji prijatelji olako odriču jedni drugih, deca svojih roditelja, susede umesto najvećih prijatelja, proglašavamo najvećim neprijateljima. Zar su kuće, automobili, avioni i devizni računi važniji od svega?! Kaže nam mudro nenadmašni Duško Radović kako neki žive tiho i skromno. I ne zavide moćnim i bogatim. Mogli su i oni, ali ih je bilo sramota.
Život se ne završava našim odlaskom. Ostaju naša deca, koja ne bi trebalo da nose teret onoga što su činili njihovi roditelji.
Ubeđen sam da među tim mladim “buntovnicima” ima mnogo onih čiji su roditelji trenutno na drugoj strani barikade. To govorim na osnovu celog radnog veka provedenog sa mladim ljudima od kojih mnogi nikada nisu bezuslovno branili svoje roditelje.
Plašim se neželjenog opšteg sukoba i njegovih mogućih posledica.
Nije li je ikako moguće živeti mirno, ne proglašavajući neistomišljenike neprijateljima. Priznajući da je dobro dobro, a loše loše, ma od koga poteklo.
Pretvorimo dve Srbije u jednu. Poštujući ustav i zakone, i ništa više.
