DANKA MISOJČIĆ, ŠEVARICE
Plodonosna Mačva. Selo Ševarice, pored Drenovca i M. Pričinovića, nadomak Šapca, ali isto tako i blizu Sremske Mitrovice. Ševarički atari su preplavljeni rodnim i plodonosnim njivama, na kojima poljoprivrednici proizvode gotovo sve, od pšenice, kukuruza, suncokreta, pa čak i duvan. Gotovo svako domaćinstvo u ovom Mačvanskom selu, ima svoj voćnjak, kao i plastenike sa povrćem. U Mačvi je zemlja takvog kvaliteta, da uspeva apsolutno sve što se posadi i poseje. Brojni su malinjaci, višnjici, mačvanska jagoda je čuvena u celom regionu, bostan možda i najbolji. Proizvodnja lešnika i koštunjavih plodova, na ševaričkim poljima, je već postala neka vrsta brenda, ne samo u Mačvanskom okrugu već i šire. Velika prednost Mačve je ta, što se blizu površine zemlje nalazi kvalitetna obična i termalna voda, tako da žitelji ovog kraja Srbije, lako kompenzuju nedostatak gradske vodovodne mreže, kopajući sopstvene bunare, iz kojih izvire najkvalitetnija voda. Ševarička arteška česma na centru sela, ima takav kvalitet vode, da meštani iz drugih sela, Pričinovića, Drenovca, dolaze po nju i kažu da je arteška voda iz ovog sela izvor zdravlja. U ovom selu nije neobična slika ako vidite da žena vozi traktor ili da na njivi, zajedno sa muškarcima radi podjednako težak posao. Žena u Mačvi je stub svakog domaćinstva i slobodno možemo reći, da od nje zavisi kvalitet života, koji se živi na selu. Žena u Mačvi – Mačvanka je nenametljiva, vredna, požrtvovana i sa brojnim znanjima i sposobnostima, od kućevnih poslova do onih najtežih, kada je reč o radu na polju ili oko sitne i krupne stoke.
U Ševarìčkom Prekom šoru, posetili smo domaćinstvo porodice Misojčić, u kojoj danas žive četiri generacije i gde je primetno, već na prvi pogled, da svi vredno rade, od najmlađih do najstarijih. I u ovom domaćinstvu, žene su stubovi porodice i za njih nema podele na tzv. muške i ženske poslove. Žene rade sve van kuće, kao što rade i muškarci. Danka Misojčić, primila nas je u svoj dom, izašavši u susret našoj molbi da nas primi u svoje domaćinstvo i da nas provede kroz porodično imanje koje nije malo a koje proizvodi gotovo sve. Tu su plastenici sa povrćem, štale za sitnu i krupnu stoku, tu je i mehanizacija, jednom rečju sve ono što podrazumeva i zahteva jedno mačvansko-poljoprivredno domaćinstvo.
Danku Misojčić smo pitali, kako se snalazi u okolnostima gde je već i unuk pristigao i gde život počinje svakodnevno u 5 ujutru i gde se na počinak odlazi tek oko 1 posle ponoći:
-Navikla sam se. Od malena sam imala obaveze. Mama i tata odu na njivu a mi deca se bavimo stokom. Često su mi se drugovi i drugarice u školi smejali, kada sam im govorila da žurim kući da nahranim stoku, ali to je jednostavno moralo da se uradi. To je bila moja obaveza, kao i da skuvam ručak roditeljima koji su na njivi po ceo dan. Kada sam se udala, bilo mi je teško. Suprug i ja smo se borili da odgajimo i iškolujemo decu. Radili smo naporno, svakodnevno.
Kako danas živite?
-Danas mi je život iole normalniji. Lakše je, deca su odrasla, sin nam se oženio a kćer je diplomirala i sada je na mastersu. Međutim i dalje je ostala briga da ih potpuno stavimo na noge. Stigao je i unuk i pored zadovoljstva i sreće, tu su i nove brige.
Po vašem mišljenju, kakav je položaj žene na selu?
– Žena na selu je rob, rob kuće. Žena na selu nema vremena za sebe. Sa svekrvom, na primer, imam prećutni dogovor da jedna uvek prva ustaje a druga poslednja odlazi na počinak. Sigurna sam da muškarci na selu, bez obzira na snagu i znanje, ne bi mogli da funkcionišu bez žena. Žena na selu je tu, šta god da zatreba, od toga da zgotovi ručak, opere veš i sudove, pa sve do toga da pokupi seno i radi oko stoke. Ni vožnja traktora mi nije strana.
Da li može da se živi od poljoprivrede?
– Nije problem da se radi, problem je što je poljoprivreda potpuno degradirana. Obaveze su velike i u takvim uslovima ne može se govoriti o nekoj zaradi. Samo preživljavamo, radimo da platimo državi obaveze i tako sve u krug. Obaveze su visoke i neprestane. Bilo bi lepo da od svog rada možemo da pristojno živimo a ne da presipamo iz šupljeg u prazno.
Život na selu u odnosu na grad?
– Po meni je mnogo lepše i bolje živeti na selu nego u gradu. Danas pogotovu. Zahvaljujući životu na selu, nekako smo do sada uspeli da izbegnemo ovu situaciju sa koronom. Mi je nismo ni osetili. Rad u polju i u domaćinstvu, sam po sebi stvara neku vrstu izolovanosti i kontakta sa malim brojem ljudi. Toliko se radi da nemamo mnogo vremena da razmišljamo na tu temu. Život i rad na selu ima brojne prednosti u odnosu na život u gradskoj vrevi. Tačno je, u selu se više radi, ali su zadovoljstva zato mnogo veća, uz prisutan mir, koji dobijamo kroz sve blagodeti prirode.
Život na selu daje brojne mogućnosti, ali isto tako zahteva i jedan svakodnevni i neprestani rad. Mačva i Ševarice su nepregledni rezervoar mogućnosti a ono što ne može da promakne oku posmatrača, koji se nađe na ovim prostorima je činjenica, da žene u ovim krajevima nikada nisu namrgođene ni depresivne i da u svakom trenutku razgovora sa njima, prvo primetite osmeh na licu.
Vera Palinkaš
