Tribina o položaju žena umetnica u društvu
U svečanoj sali Biblioteke šabačke u sredu je održana tribina „Žene umetnice“ koja predstavlja dodatak projektu „Stvarnost u kojoj živimo“ neformalne umetničke grupe „Kombinart“. Projekat je podržan od „Rekonstrukcije Ženski fond“ i bavi se preispitivanjem i povećanjem nivoa svesti u zajednici i društvenoj stvarnosti u kojoj živimo. Želja autora je da na taj način promovišu vrednosti koje neguju i da kroz umetnost budu društveno angažovani.
Moderator tribine je bila Aleksandra Erdevički Tomić iz Biblioteke šabačke, dok su o položaju žena umetnica u današnjem društvu i kroz istoriju govorili Virdžinija Đeković iz Asocijacije „Nezavisna kulturna scena“ Srbije, dramaturg i filmski kritičar Ivan Velisavljević, koordinator magazina „Lice ulice“ Nikoleta Kosovac i istoričar književnosti Branka Radovanović, autorka knjige o zaboravljenoj srpskoj pesnikinji Danici Marković, čije je stvaralaštvo obeležilo početak 20. veka. U razgovoru je učestvovao i Marko Gavrliović iz „Kombinarta“.
Direktorka Biblioteke šabačke Sonje Bokun Đinić obratila se prisutnima na početku tribine i podsetila da negujući kulturu sećanja, ustanova na čijem je čelu ne zaboravlja znamenite žene umetnice i podržava savremenu umetničku scenu i rad umetnika i umetnica.
Na nezavisnoj sceni, koja je marginalizovana u društvu, žene dobijaju priliku i da dominiraju, napomenula je Virdžinija Đeković, govoreći o položaju žena danas i u prošlosti.
-Interesantno je da su na nezavisnoj umetničkoj sceni žene i muškarci ravnopravno tretirani, što nije svojstveno drugim oblastima. Međutim, položaj umetnika na nezavisnoj sceni je nezavidan, bez obzira na pol. S druge strane, ti loši uslovi utiču na neke druge aspekte ženskog života, poput zasnivanja porodice, radnog okruženja, visine plate, pa samim tim i načina finansiranja projekata i programa na nezavisnoj sceni. Posebno je interesantno da kroz istoriju imamo zaista sjajne primere žena koje su uspele da kroz aktivizam i umetnost menjaju svet oko sebe, iako su a priori živele u muškom svetu. Okružene muškarcima koji dominiraju, one su ipak uspevale da pod tom maskom umetnice ostvare svoje ideje, planove i ciljeve i kreiraju bolje društvo- istakla je ona, kao primere navodeći rediteljku Miru Trailović, osnivača BITEF-a i nekadašnju direktorku Ateljea 212 i Jelenu Šantić, bivšu balerinu, aktivistkinju tokom devedesetih, koja je kroz veliki broj umetničkih projekata, ali i kroz humanitarni rad i prosvećenje zajednice uspevala da ružne devedesete oplemeni na različite načine.
Učesnici tribine govorili su o estetici i senzibilitetu koji žene unose u umetnost. Velisavljević je govoreći o postjugoslovenskoj kinematografiji i ženama rediteljkama skrenuo pažnju na teme kojima se bave, izdvajajući filmove Maje Miloš, Mirjane Karanović, Jasmile Žbanić, Aide Begić i Hane Jušić. Kosovac je, kao koordinator magazina koji se bavi marginalizovanim i osetljivim grupama, stavila akcenat na ekonomsko i socijalno osnaživanje žena. Podržavanjem inicijative da se u Šapcu umetnost i aktivizam razvijaju zajedno, što i jeste ideja projekta „Kombinarta“, Biblioteka šabačka želela je da približi drugačije poglede na angažovanu umetnost širem krugu ljudi u našem gradu.
D.Dimitrijević
