Mračna naprednjačka budućnost Srbije
Pored brojnih vrednosti naprednjačka vlast u Srbiji uspela je da pokvari i ono što se teško može pokvariti – reči. Reč nastaje na osnovu određenih sadržaja, a posle svega što se u Srbiji desilo za vreme naprednjačke vlasti, teško da se pridev napredan, -a, -o, može upotrebiti a da podsvesno ne zastanemo. Čak, i kad pomislimo, na primer, napredne tehnologije, kosne nas opomena na nešto nazadno, dekadentno, retrogradno. Pa tako bučno najavljena turneja predsednika Aleksandra Vučića “Budućnost Srbije” deluje groteskno kao priča o ružičastoj budućnosti. U nauci je najteže predvideti budućnost, ali ipak postoje neke zakonomernosti koje određuju budućnost. Pa tako po najgrubljim demografskim pokazateljima Srbija polako odumire. Godišnje Srbija izgubi nešto više od sto hiljada stanovnika, dok se nešto manje od 70.000 rodi, pa je negativna razlika oko 35.000 stanovnika. Najnegativniji trend je odlazak mladih i stručnih, a za to nema preciznih podataka, i govori se čak od 30 do 50.000 ekonomskih emigranata godišnje. Ogromna većina ima kartu u jednom pravcu, ne želeći da se vrati, a znatan deo ni da ima bilo kakve veze sa bivšom domovinom. I to nije sve. Kada Nemačka otvori svoje granice za građane izvan Evropske unije, po gruboj proceni, otići će još oko 200.000 stanovnika. A nepopravljiva posledica toga je da su otišli najproduktivniji, koji rade i doprinose društvu, oni koji rađaju decu. Kad se slože takvi negativni trendovi, a jedan je i starost stnovništva koja u Srbiji iznosi oko 42 godine, i po tome su samo stanovnci Nemačke i Italije stariji, onda je teško govoriti o izglednoj budućnosti Srbije. Ni ekonomija sa kojom se naprednjačka vlast hvali nije sjajna. Posle prošlogodišnjeg rekordnog rasta BDP od 4,4 odsto, slede optimističke prognoze o rastu od 3,5 odsto. Sa time nema napretka, jer da bi se nekako sustigle zemlje centralne i istočne Evrope kao i zemlje Balkana, potreban je rast sa pet i više odsto, i to u dužem period. A za to nema nikakvog pokrića. Sa platama od 420 evra, Srbija je tek iznad Albanije i Makedonije, čak ni ispred BiH, što je ustvrdio predsednik Vučić. A kad se već najavljuje usporavanje nemačke ekonomije sa 1,9 na 1,3, odsto, dok je Italija u recesiji, a to su zemlje sa kojima Srbija ima najveću razmenu, onda se tek vidi da su i ove „napredne godine“ pojeli skakavci. Naravno, nisu za sve krivi naprednjaci ni predsednik Vučić, ali su svakako najodgovoriniji za ovu i ovakvu Srbijicu.
Dragan Eraković