Dragan Đermanović: Hvala dragom Bogu što mi je dao zdravlje da 40 godina mogu da darujem krv
Dragan Đermanović, rođeni Šapčanin, danas žitelj Koceljeve, ostvario je svoj zavet – 7.aprila, na Blagovesti i na Svetski dan zdravlja, krv je darovao jubilarni stoti put. Izdvaja ga retka krvna grupa – AB minus, a svoju humanost pruženom rukom i darovanom krvlju pokazao je u trideset gradova i sela
Da se skrene pažnja na nekoga, da se izazove duboki naklon, poštovanje i hvala, dovoljno je reći Dragan Đermanović. Poznatiji je po nadimku Đele, rodom Šapčanin, darovao je krv tačno sto puta. Želeo je i planirao da to jubilarno davanje bude 24.marta, kada je došao u Šabac da namenski da krv za nekoga ko leži u bolnici (tada smo i razgovarali). Ali, izgleda, da je previše uzbuđenja, ponosa i radosti učinilo da nije mogao tada dati krv. Učinio je to 7.aprila, na Blagovesti, na Svetski dan zdravlja u Koceljevi. Presrećan što je ispunio zavet dat davnih godina. Sećanja na početak neizbrisiva.
-Išao sam sa mojim kolegama iz Nacionalne službe zapošljavanja iz Šapca u Beograd, imali smo tamo sindikalno organizovano davanje krvi. Nisam se osećao nešto najbolje. Sveti Sava je bio, zimsko vreme, i rekao sam doktorki na kontrolnom pregledu da nisam raspoložen. Ona je tada rekla: “U redu, ne morate dati, ako niste za davanje.” Međutim, kada je uzela da mi vrati moj upitnik, videla je da sam ja retka krvna grupa – AB minus. Predomislila se i rekla: “Vas je Gospod bog poslao danas. Ja moram uzeti krv od vas. Imamo zakazanu operaciju po podne jednoj trudnici. Nema nikakve veze što ste prehlađeni. Mi ćemo izvući samo neke elemente iz vaše krvi”. Ja tada nisam razumeo ni šta je to rezus factor, i nisam razumeo ni šta je veliko C, ali sam se tada zavetovao da ću dati krv sto puta”, prisetio se Dragan Đermanović.
Želja je bila da stoto davanje bude u Šapcu, gradu gde je rođen i gde je završio Šabačku gimnaziju. Krv jubilarni put dao u svojoj Koceljevi, gde je, kako kaže, četrdeset godina davalac.
-Ono što bih posebno hteo, to je da se zahvalim svim mojim drugarima iz dobrovoljnog društva davalaca krvi. Hteo bih da se zahvalim mojoj opštini Koceljeva, mojoj Opštinskoj organizaciji Crvenog krsta i mojoj Nacionalnoj službi, koji su mi pomogli da dođem do ovog broja. Ali posebno sam zahvalan dragom Bogu što mi je dao zdravlje da 40 godina mogu da darujem svoju krv. I zahvalan sam svojoj porodici koja me podržala na ovom mom humanom putu.
Ponosan je Đele što je pružena ruka humanosti bila u trideset gradova i sela.
-To je od Zagreba, Jasenovca, Modriče, Ugljevika, Prištine, Beograda, Šapca, Valjeva, Loznice, Tršića, Brankovine, Banje Koviljače, Osečine, i tako do svih mesta u opštini Koceljeva – Svileuve, Donjeg Crniljeva, Kamenice, Draginja. I verujte da sam sve to zapisao i napravio jednu knjižicu svojih sećanja koja će me podsećati kad sam bio mlad, zdrav i human čovek.
Uz hvala Draganu Đermanoviću za posebnost, humanost, pomoć znanima i neznanima. Bilo je i pitanje: “Nastavlja li i posle stotog davanja?”
-Ne verujem, jer sustižu godine, kad treba povesti računa i o svom zdravlju, a poželeo bih mlađim davaocima krvi, ne samo u Koceljevi, nego i u Srbiji, da me prevaziđu.
Humanost u Draganovoj porodici je što se kaže “u krvi”. Zajedno sa ocem, i njegovim jubilarnim stotim davanjem, krv je darovao i sin Goran.
Zabeležila Ceca Ljubić
