Želimo da promenimo vladajuću kulturu u gradu

ŽELJKO TORBICA, PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA KUD „ABRAŠEVIĆ“

„Abrašević“, kao institucija koja traje više od jednog veka, spaja umetnost i kulturu u svom nazivu, te kao takva ima važnu društvenu funkciju da od svojih članova napravi, pre svega, čestite ljude. Postoji ljubav, veliko interesovanje dece, želja da se usavršavaju i samo treba uobličiti tu energiju. Sledeći tu ideju, novi predsednik Upravnog odbora Željko Torbica nastojaće, kako je rekao, da mu vrati stari sjaj i pokrene dve nove sekcije – izvođača klasične muzike i Društvo prijatelja „Abraševića“.

Dve nove sekcije za nastavak vekovne misije

-Misija najstarijeg šabačkog kulturno-umetničkog društva nije se menjala od osnivanja, samo što je, s godinama, uporedo sa urušavanjem privrede, podrška njenom ostvarivanju opadala. Tu nije samo folklorni ansambl, već se neguju sve vrste umetnosti i kulture, kroz orkestar, „Bisernicu“, baletsku sekciju. Želimo da proširimo aktivnost „Abraševića“, da mu vratimo staru slavu. Zato smo se odlučili za sekciju izvođača klasične muzike, imajući u vidu da imamo odličnu Muzičku školu koja se visoko kotira u našim okvirima, rasadnik je dobrih svirača i sa tom decom je lako raditi. Istovremeno, kroz Društvo prijatelja „Abraševića“ okupićemo bivše članove, ljude gradske provinijencije koji su godine proveli u našem kulturno- umetničkom društvu, a sada su uspešni u svojim profesijama i mogu dati doprinos organizaciji koncerata svojim iskustvom i kontaktima. Hoćemo da zajedno pokušamo da promenimo vladajuću kulturu u gradu – ističe Torbica, koji je svojevremeno pevao u horu Darinke Matić Marović, nakon vojske otišao u „Krsmanac“, a potom bio i u grupi „Spomenak“.

Šabački KUD trenutno nema svoj hor, a jedna od želja je da se on ponovo oživi i bude, kao nekada, reper za kvalitet.

-Sama reč „Abrašević“ ima svoju težinu, a podsetiću da je on i nastao kao pevačko društvo. U vreme kad sam ja bio član, od 1978. do 2000. godine, tu je bio i gudački orkestar, folklor, sekcija recitatora, duvački orkestar i „Bisernica“. Tada je bilo lako funkcionisati, jer je država stajala iza nas i novac nikad nije bio problem. Kroz hor je u to vreme prošlo 300 pevača i bio je jedan od najboljih u Srbiji. Doživeo je sudbinu privrede i sve se rasformiralo. Nameravamo da napravimo dobar hor, a za to je potreban novac, dobar dirigent, finansije. Ranije je svaka škola imala hor i bilo je lako izabrati. Sada nemamo nijedan dobar hor u Šapcu, tako kvalitetan kao što je bio „Abraševićev“. Imali smo i ogromnu pomoć Muzičke škole, mnoga deca koja završe nižu i srednju muzičku, a ne odu na akademiju, dođu kod nas. S njima je lako raditi, ali loše je što nemamo dovoljno sredstava i ne možemo da odgovorimo zahtevima. Radimo na popularizaciji, iz mase ćemo lako izvući kvalitet. Ne možemo hor praviti radi reda, ovaj grad zahteva dobar hor. Šabac ima odlične pevače, od 40-50 godina, u najboljim pevačkim godinama, a ideja je da ih mlađi prate i kasnije nastave u tom smeru – objašnjava predsednik UO „Abraševića“.

 

Šopen fest u oktobru u Šapcu

U planu je da se 17. oktobra u Šabačkom pozorištu priredi pijanistički koncert kakav u našem gradu nikada nije održan, jer će prvi put zatvaranje najvećeg festivala u ovom delu Evrope, Šopen festa, biti organizovano u Šapcu. Nastupiće trojica Šapčana, nekadašnji drugovi iz odeljenja, sada studenti Muzičke akademije, dobitnici mnogih nagrada na takmičenjima u zemlji i inostranstvu: Momčilo Tomić, Lazar Mitrović i Lazar Torbica.

-Prvi put će zatvaranje najvećeg muzičkog festivala u ovom delu Evrope biti u Šapcu, što je za nas velika čast. Imamo dobre kontakte sa direktorkom festivala profesorkom Milenijom Reljić, budući da su naša deca iz Muzičke škole poznati pijanisti u Srbiji i prilikom međusobnih susreta došli smo na ideju da relizujemo taj koncert, koji će se, verujem, dugo pamtiti. Nastupiće trojica poznatih šabačkih pijanista koji su osvajali oko 170 nagrada u zemlji i svetu, više od 20 međunarodnih, nastupali u svim šabačkim ustanovama kulture, Kolarcu, galeriji SANU, Narodnoj biblioteci, preko Banskog dvora, Pariza do Karnegi hola. Poslednji put su zajedno svirali kao srednjoškolci, sad su na Muzičkoj akademiji i bilo bi zanimljivo čuti ih ponovo – kaže Torbica, Lazarev otac.

Sam zna koliko je truda  i odricanja bilo potrebno da bi sin postigao međunarodno priznat uspeh.

-Ne umanjujući uticaj talenta, verujem da, kao i u svemu, iza svakog uspeha stoji ogroman rad. Ako provede sate vežbajući, postaćete odlični u tome što radite. Imali smo sreću da naša Muzička škola ima vrhunske profesore, deca su stasala u dobrim klasama i zdravoj konkurenciji, a nastavnici su uvek imali sluha za njih. Sve je počelo tako što je supruga Jelena u jednoj televizijskoj emisiji čula kako sviranje klavira pomaže u učenju matematike. Mislio sam da će Lazar studirati matematiku i svirati gitaru, imati osnovno muzičko obrazovanje. Supruga ga je odvela u muzičko obdanište kod Helene Davidović, i tako je ostalo od pete do 18 godine, a mi smo to pratili kao smo znali i umeli. Dok na međunarodnim takmičenjima država stoji iza učesnika, mi smo za dva takmičenja od ukupno 70 imali podršku. Pomogao nam je Grad i hvala mu na tome, kao i jedna firma. Naravno da je bilo teških trenutaka i da smo imali dilemu da li da istrajemo u jednom trenutku, ali smo odlučili da nastavimo da ga podržavamo u tome što voli i tako je i danas- ističe Torbica.

Privilegija je biti u društvu mladih i talentovanih ljudi

Za njega nije bilo dileme da li da pre mesec dana preuzme tu funkciju, jer veruje da treba pomoći da se mladost i pozitivna energija razvijaju i adekvatno nagrade kroz dobro funkcionisanje svih sekcija.

-Aktivirao sam se ponovo na poziv sekretara Ivana Kovačevića, s ciljem da, imajući u vidu da nam je Upravni odbor sastavljen od ljudi koji su profesionalci u svojim oblastima, omogućimo nesmetan rad društva. Sekcije vode stručni, dobri i vredni mladi ljudi, sekretar ima mnogo posla, a cilj Upravnog odbora je da kreira naše aktivnosti na način da mu taj posao olakšamo i omogućimo stručnim službama da rade neometano – kaže on.

Na sastancima su došli do zaključka da je 12 hiljada dinara po mladom članu godišnje potrebno da se to dete „skloni sa ulice“, da se bavi muzikom i umetnošću, te na taj način izbegne sve opasnosti i iskušenja koja prete u tim godinama.

-To je naša računica kada smo uzeli u obzir paletu troškova koji su neophodni za funkcionisanje i na pola puta smo do tog iznosa. Imamo podršku Grada, što nam mnogo znači, a prisutni smo i na svim gradskim manifestacijama. Tinejdžerske godine su najkritičnije, a u „Abraševiću“ su zaštićeni od svega lošeg, jer se nečim bave. Kada imaš neku veštinu, bez obzira na to koja je veština u pitanju, to te okupira i nastojiš da se u tome usavršavaš. Ovo je nešto što je lako raditi, zato što muzika, ritam i talenat nose. Deca nisu svesna koliko energije nedeljno potroše na probama, to je jedna vrsta fizičke aktivnosti, ali zahteva i mentalni napor. Planiramo da to sve podignemo na viši nivo u narednom periodu – naglašava i dodaje da mladi vole muziku, instrument, igru, te da im se, kao nagrada za to što su bili vredni tokom godine, mora omogućiti turneja, što takođe podrazumeva dodatna sredstva koja treba obezbediti, ali članovima mnogo znači.

Muzika isped sporta

Šabac je poznat kao grad uspešnih vaterpolista, a ove godine, pored duple krune u seniorskoj konkurenciji, zablistale su i mlađe kategorije. Svojevremeno se i Torbica bavio tim sportom.

-Trenirao sam vaterpolo, uvek sam se dvoumio da li da se bavim sportom ili pevam u horu. U početku sam išao uporedo. Bili smo neki nivo druge lige kao juniorski tim, dobro kotirani, pobeđivali sve sem Partizaana, koje niko ni u svetu nije mogao da pobedi. Posle sam otišao u Beograd, nisam mogao da stignem da dolazim na treninge i opredelio sam se za „Krsmanac“ – seća se on.

Privilegija je, poručuje, biti u društvu mladih, talentovanih ljudi, jer je u takvom okruženju vazduh drugačiji i lepše se diše. Zato će ujedinjenim snagama, okupljanjem ljudi dobre volje i onih koji su već tu, težiti da podigne igrački, pevački i kvalitet sviranja u najstarijem šabačkom kulturno-umetničkom društvu.

Dragana Dimitrijević