Dragi moji,
kada u direktnom prenosu na Javnom servisu, ili u nekoj drugoj emisiji, pogledate delove iz njenog zasedanja, svakom normalnom čoveku mora da bude muka i da mu se zgadi gledanje… Zbog čega? Upravo zato što je skupštinska većina limitirana, ona nema nimalo prostora za slobodu govora i razmišljanja, da nekim pojedinačnim istupom poslanika izađe iz klišea i ograda u koju je stavljena, nečijom voljom, ali i svojim pristankom… s jedne, ali i zato što među njima preovladava primitivizam najnižeg stepena, sa druge strane… Opozicioni korpus je mnogo slobodniji, opušteniji, nekako neopterećen stranačkim ogradama i zabranama, iako među njima sede i lideri stranaka… Manje su stege, a čini mi se i manje nevaspitanja…
Logika stvari nameće, u vezi sa ovom temom, nekoliko sudova. Prvi je, da nam je Skupština, ili Parlament, zapravo rijaliti u kojem svako ima svoju ulogu: Predsednik Parlamenta, predsedavajući koji vode sednice, ali i predsednici poslaničkih grupa… naročito oni iz vladajućih stranaka… Drugi zaključak je da je preveliki broj poslanika. Njih 250 samo otežava rad, daje privid estradnog nastupa i priredbe u kojoj se svi grohotom smeju, viču na sav glas, aplaudiraju kao onaj Đurić, arlauču, keze, psuju, prete, vređaju… sve kao u Eliti ili Farmi, prepodobnog nam Žeksa… Onaj najvažniji sud je, da svi oni, više ovi iz vlasti, a manje oni iz opozicije, zapravo nisu poslanici koji zastupaju interese naroda, građana Srbije, već su interpretatori stranačkih stavova, a počesto i interesa pojedinih grupacija, koji bi da „ponešto svoje proture“ preko Skupštine… Zaključak je, jasan… Zakon o izborima narodnih poslanika mora, pod hitno, na remont… Manji broj poslanika, efikasniji rad i manji troškovi za rad… Izborne liste treba da budu stranačke, ali da poslanici koji se biraju, na tim listama budu sa svojim imenom i prezimenom i svojom biografijom, a ne da ih određuje partijski vrh po kriterijumu poslušnosti… Izabrani poslanik, mora da ostane na listi koja ga je kandidovala svo vreme trajanja mandata, a ako se ne slaže sa tom politikom, onda može i mora, samo da vrati mandat… Ima tu još nekih finesa koje bi se morale ugraditi u budući Zakon, ali globalno, to je to.
Skupština ne sme da bude kao Glavni odbor vladajuće partije ili ma koje druge. Ona mora da bude sastavljena od uglednih, uspešnih, ostvarenih i nezavisnih građana, onih koji će znati da poštuju tuđe stavove i razmišljanja, da ih saslušaju i argumentima brane svoje… a ne da je čine sve sami poslušnici i tzv. stranački botovi, nevaspitani i primitivni klimoglavci, koji samo dižu ruku, ili stiskaju dugme za ZA ili PROTIV, opet na mig stranačkog starešine… Nemoral kojim opstaju tzv. preletači, i koji su „viđeniji članovi“ vladajućih, ne smeju da postanu pravilo, već takvi ne mogu uopšte biti poslanici… Jer, ako su izdali svoje dojučerašnje partijske saborce, izdaće oni i ove nove, ali i navodno, narod koji ih je birao. A takvih je previše. Koji vređaju, kleveću, ne biraju reči, diskvalifikuju, ponašaju se razulareno i bez ikakvih skrupula… Primere za ovo znate i sami… Evo samo par njih: tu je Bakarec, pa Jovanov, ona Nataša, neki Dejan, Kena i ostali…
Sećam se prvog saziva Narodne skupštine republike Srbije iz januara 1991.g. (posle prvih posleratnih višestranačkih izbora iz decembra 1990.g.)… kakva je to bila skupštinska Akademija, ne samo opoziciona, iako je opozicija bila slabašna brojem, ali jaka ljudima… Sećate li se tih sednica Skupštine…?
Naravno da danas ne može da bude isto kao pre 34 godine, kada televizijske i druge medijske trovačnice naroda, nisu ni postojale, ali današnja Srbija mora najhitnije da promeni svoju Skupštinu… mora, jer u protivnom, biće da je istina ono, što na omiljenoj ružičastoj televiziji reče ona koju niko, nikada nije glasao, a verovatno i ne bi…: “da se Srbiji ceo svet smeje, jer smo banana država“, a posle onakve skupštinske rasprave o litijumu… i rezultata glasanja…
Da nam se ne bi smejali… a neki zbog toga i trljali ruke… Odmah… bez odlaganja… To je prva i osnovna stvar… ako je njima do Srbije, uopšte stalo… Ako nije, tim pre… Biće kasno.
Sve vas volim i pozdravljam.