Zbog pitanja jeste li za ili protiv Rio Tinta pretučeni mladići na SNS protestu protiv opozicije

SNS batinaši tukli mladiće koji su vikali protiv Rio Tinta

Sve je delovalo da je protest u organizaciji Srpske napredne stranke u Šapcu proticao mirno, dok u jednom momentu nije došljo do komešanja između oko 1.000 okupljenih ispred Osnovnog javnog tužilaštva. Niko nije imao informacije o tome šta se događa do momenta kada je na portalu nova.rs osvanuo snimak kako nekoliko maskiranih muškaraca tuče jednog mladića. Nekoliko trenutaka kasnije „Podrinskim“ su se iz Službe hitne medicinske pomoći javili Darko Kosanić, Nenad i Petar Ranković koji su pretučeni na protestu Srpske napredne stranke sa željom da javnost sazna šta se tačno ove večeri dogodilo.

• Čuli smo da je protest SNS-a u gradu i došli smo da vidimo šta se dešava. Ja sam počeo da vičem na skupu: „Jeste li za ili protiv Rio Tinta?“, jer svestan sam da svi znaju da će ta kompanija iz Loznice da potruje ostatak Srbije i otera nas iz naše zemlje. U prvom trenutku kada sam to glasno povikao neki nepoznati muškarci navukli su mi moju kapuljaču preko očiju, savili me do zemlje i počeli da šutiraju i da me iznose iz mase – započeo je svoju priču Nenad Ranković.

Nenad su nastavili da tuku izvlačeći iz gužve. Primetni su hematomi na licu, pocepana kapuljača, a on oseća bolove u predelu rebara. Nakon što su ga sklonili od okupljenih, ostao je sa jednim od batinaša kome je i dalje, nesvestan batina koje je dobio, pokušavao da objasni šta će se desiti Srbiji i ljudima ako nastave da ćute o Rio Tintu.

• Taj čovek me je tada počeo tapšati po ramenu rekavši mi: „Opušteno, bato, biće pijaće vode, nemoj da se brineš ništa, samo nemoj da galamiš“. Za tih minut-dva koliko su me tukli povređeno mi je lice, oko mi je zatvoreno, a od šutiranja u predelu grudnog koša me bole rebra, ali neću da kukam – kazao je Nenad napominjući da se on ne bori ni za koju stranku, niti želi da se ovo politizuje, te da je on jedan običan građanin koji se bori za svoj opstanak i opstanak svoje porodice na ovim prostorima.

Nenad objašnjava da želi da živi u svom rodnom mestu i da ga brine neizvesnost šta će da radi i gde da ode ako ne bude imao vode da se umije ili vode da pije. Darko Kosanić koji je bio sa Nenadom kaže da se sve desilo jako brzo, neočekivano i da još uvek nije svestan svega.

• Odjednom sam imao svoju kapuljaču preko očiju, nisam znao šta mi se dešava. Samo sam se borio za vazduh. To je jedino o čemu sam razmišljao, da udahnem vazduh. Nisam želeo nikom da vratim udarac, to mi nije bilo ni na kraj pameti, samo da mogu da dišem. Ne znam koliko posle toga, imao sam osećaj kao da sam se probudio, osvrćem se i shvatam da sam u autu u kom se nalazi policija koja mi je rekla da bežim odavde što dalje samo da me ne vide – govori Darko.

Darko se sada posle svega pita od koga to treba da se krije i ko će to da ga zaštiti kao običnog građanina ako policija govori da beži i da se sakrije. Petar Ranković, Nenadov brat koji je prošao bez povreda, kaže da su ih vodili na različite strane i da su policija i ti muškarci koji su tukli njegovo brata i druga sve vreme pratili situaciju koja se dešava okolo.

• Kada su čuli negativne komentare uhvatli su nas i počeli na različite strane da vode. Kada sam se okrenuo video sam brata u prikolici kako ga udaraju, a on nije krenuo fizički na njih on je samo glasno pitao okupljene za mišljenje o Rio Tintu. Bili su dobro organizovani, ovaj koji je mene vukao govorio mi je da idemo na stranu da popričamo, nakon čega više nisam mogao da se okrenem da vidim gde su njih dvojica, jer su dva momka išla iza mene i udarala me ramenom da idem napred – priča Petar i dodaje da su ga upućivali da ide u pravcu kojim ne želi, jer niti je na tu stranu krenuo, niti živi na toj strani ali nisu mu dali mogućnost da promeni pravac kretanja govoreći da se skloni.

Nenad, Darko i Petar kažu da imaju podršku porodice da se bore za opstanak, podršku da se bore protiv Rio Tinta i ističu da je izgleda nemoguće izbeći batine, kako Petar kaže: „Na protestu građana dobiješ batine od maskiranih muškaraca, na porotestu SNS-a dobiješ opet od njih batine, kako god okreneš tuku te“.

• Videli su me neki ljudi iz Vranjske, mesta odakle sam koji su me pitali šta ću ja tu i govoreći mi da ću ja videti za ovo. Odnosno, prete mi, ali se nadam da nisu ozbiljne. S obzirom da ništa nisam ni rekao zaključujem da jednostavno ne dozvoljavaju da im priđeš da ne bi smetao. Kada sam uspeo da nađem brata i druga oni su bili sa povredama, nesvesni da ih imaju, valjda od šoka – zaključuje Petar.

Isidora Kovačević