Rijaliti Srbija
I ova se, kao i mnoge druge pre nje, 2024. godina istrošila sasvim, ofucala se kao „papudžijski mačak“, broji sitno. I da vidimo na njenom kraju šta smo to imali jer račun je stigao i mora da se plati.
Nad planetom visi kao Damoklov mač opasnost od mogućeg nuklearnog sukoba velikih sila, „mali“ ratovi su u toku skoro svuda, diktature cvetaju dok demokratija vene i uopšte vazda je veselo i bogznakako. Poglavica pravoslavnog plemena na brdovitom Balkanu, koji sebe zovu Srbi, pojavio se na televizijama sa nacionalnom frekvencijom više od 365 puta tekuće godine, znači više od jednog pojavljivanja svakog bogovetnog dana (ne računajući objave i slikanja na društvenim mrežama) i lagao je za sve pare koje je tokom svoje decenijske vladavine pokrao od naroda, lupetao je i levo i desno i gore i dole o „istorijskim“ rezultatima i uspesima, njegova banda, taj naprednjački ološ, aplaudirao je bez prestanka i takođe krao iz sve snage, bahatili su se preko svake mere, izrežirali još jedne „demokratske“ izbore na kojima su, naravno, pobedili, pripremali se za EXPO-27 kao najveću pljačku u svojoj dosadašnjoj lopovskoj karijeri (Beograd na vodi je, jadan, pao na drugo mesto) i sve je izgledalo sjajno i bajno, vlast srećna i nedodirljiva, većina pučanstva u zemlji Srbiji zadovoljna (što nije ni čudno s obzirom na količine „pilule za lilule“ sredstava za smirenje i spavanje koje se ovde nemilice troše), BDP najveći u istoriji, izgrađene su stotine kilometara puteva i pruga i „Potemkinovih sela“, zlatno doba na vrhuncu a onda… onda je pala nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu sveže rekonstruisana od strane naprednih „majstora“ i usmrtila 15 ljudi pa su usledili protesti građana, opozicionih političkih organizacija i kao veliko iznenađenje za sve – studenata koji su blokirali svoje fakultete a ubrzo su im se pridružili i srednjoškolci, sve u cilju da se utvrdi odgovornost za zločin i da nadležne institucije konačno počnu da se mešaju u svoj posao i da i krupnije ribe iz vlasti zaglave robiju.
Tu nastaje panika u redovima vladajućih razbojnika a Šef te mafije se potpuno pogubio, nervozan je, ne zna gde udara. Prvo studente naziva stranim plaćenicima a onda im nudi povoljne kredite za stanove, pljuje i psuje svoje političke oponente pa ih poziva na dijalog, šalje svoje batinaše na mirne građane koji odaju počast nastradilim u N. Sadu a neprestano ponavlja da je on za mir, preti „Kobrama“ da će u par sekundi „oduvati“ demonstrante ako zatreba, kada mu studenti dođu pod prozor krije se kao mali miš, što u suštini i jeste, i dok se u Beogradu održava protest sa više od 100.000 (i slovima: sto hiljada) građana i građanki, On, žvalonja, kiti jelku u Predsedništvu!
I, tako, zamislite, po prvi put se drži Ustava i deluje u okviru tim aktom propisanim nadležnostima za predsednika Republike. Znači, zbogom pameti. Izgleda da je stigao ili stiže završni račun za AV-a i njegovu ekipu koji su nas urnisali poslednjih 12 godina (sa sve onim bubašvabama iz SPS-a, Ivicom, Slavicom a niko još u „marici“), uništili su gotovo sve institucije, zgazili moral i pristojnost i potpuno odbacili ljudskost kao vrlinu. Po svoj prilici ovim neljudima bliži se kraj, podvlači se crta ispod svih njihovih nebrojenih nepočinstava, što se kaže „došao đavo po svoje“.
Biće u novoj godini koja je na pragu vrlo uzbudljivo u to nema sumnje, možda i šekspirovski dramatično ali izvesno je da će do nekih promena doći i u državi i u društvu. Čak i sa ovakvim medijima, gebelsovskim propagandnim servisima, i velikom broju „sendvičara“ koji podržavaju Nepomenika ovaj talas slobode koji su pokrenuli mladi ljudi je nezaustavljiv. Neće biti lako ali i bolje je tako.
Svaki sledeći put kada se bude menjala vlast biće lakše. Srećna Nova 2025. mogla bi biti početak nečeg što smo propustili da uradimo 6. oktobra 2000. godine. Svi koji su uprkos svemu što se ovde više od decenije dešavalo, uterivanje straha na sve moguće načine od strane naprednih fašista i njihovog Firera, podmićivanju, ucenjivanju, zaglupljivanju, zaluđivanju i neprestanom laganju i varanju, dakle svi oni koji su ovo proživeli i ipak preživeli i ostali koliko-toliko normalni, kao i ona divna mladost na ulicama, znaju da je gotovo i da – Gotov je!
Pa hajde da se sa starom godinom u paketu oprostimo i od Ace i brace, SNS-a, SPS-a i ostalih milih i dragih kompletnih idiota i da im poželimo da im budući zatvorski dani prođu u sreći i veselju. Zaslužili su.
A i mi smo zaslužili da konačno budemo slobodni. Do pobede!!!
Piše: Dragan Karalazić
