Koliko puta ste čuli hvalospev aktuelne vlasti u Srbiji da je naša država ekonomski tigar na Balkanu koja po svim pozitivnim parametrima prednjači u regionu i Evropi, počev od rasta BDP-a i plata do drastičnog smanjenja broja nezaposlenih.
Koliko puta ste čuli aktuelnog predsednika Srbije da sebe poredi sa Josipom Brozom, kako na unutrašnjem tako i na spoljno političkom planu.
A opet, koliko puta ste pomislili da je ovo danas nesposobno da okreči sve ono što je u vreme Tita i omrznutog samoupravnog socijalizma u Čačku i Srbiji izgrađeno, a kamoli da izgradi barem pola od toga.
Koliko puta smo u proteklih godinu dana čuli od naprednjačkih medija u Čačku i samog gradonačelnika Todorovića kako svi na Kablaru podržavaju gradnju staklenog vidikovca, jer znaju da će na hiljade turista doći da vide to čudo i da ostave svoje pare Kablarcima.
U očekivanju skorašnjeg završetka građevinskih radova i te navale turista naprednjačko glasilo GZS najavilo je akciju uklanjanja smeća sa vrha Kablara i novoizgrađenih divljih parkinga, kako bi se valjda Kablarci koji podržavaju grdanju vidikovca pokazali kao vredni i uredni domaćini.
Ali avaj, u zakazanom terminu, na zakazanom mestu, nije se pojavio NIKO, ni gradonačelnik, ni GZS, ni vlastima lojalni Kablarci.
Sutradan su na Kablar izašli oni koje gradonačelnik i GZS nazivaju kvazi ekolozima i kvazi građanskim aktivistima i planinarima. Oni koje čačanska vlast u svojim zidnim novinama naziva neprijateljima države i mrziteljima Kablaraca, nepozvanim gostima koji bi da spreče gradnju grandioznog staklenog vidikovca.
Eto ti i takvi, kakvim ih naziva naprednjačka vlast u svojim poltronskim medijima, kroz ekološku akciju „Zavrnimo rukave“ za par sati očistili su vrh Kablara i svo smeće pribrali pored kontejnera.
Volonterskim radom, dobrovoljno i vredno, održali su pokaznu nastavu „lajavim krelcima“ kako se voli planina i kako se održava zaštićeni predeo posebnih prirodnih odlika.
Obaveza lokalne vlasti, gradonačelnika i njegovih saradnika, komunalnih službi, svih kojima su puna usta brige za Kablar i meštane Kablara, bila je samo da prikupljeno smeće odveze na deponiju.
Prošlo je više od sedam dana i pogađate – smeće je i dalje na Kablaru.
Kao što ovi danas ne mogu ni da okreče šta je u vreme Tita izgrađeno, tako neće ni da pokupe smeće, a ni kad neko drugi uradi taj posao neće ni da to smeće prevezu na deponiju.
A šta će biti kad te hiljade turista sutra navale na planinu, ko će te hiljade kilograma smeća koje oni ostave za sobom da očisti sa Kablara. Da li ona snajka što se udala podno vidikovca čiju gradnju zdušno podržava misli o tome ili nema ništa protiv toga da joj smeće koje su ekolozi i ljubitelji prirode počistili ispred njene avlije ovako danima stoji pored kontejnera, jer je vlast koju ona podržava nesposobna da to smeće odveze na deponiju.
