Katastar u previranjima
Odluka ministra građevinarstva Gorana Vesića da se preispita rad Službe katastra bacilo je malo svetlosti na ovu itekako značajnu oblast za građane. Međutim, u ovoj službi isplivale su i međusobne optužbe, a u igri su čak četiri sindikata. Osnovna funkcija Katastra je evidencija o nepokretnostima i pravima nad njima. Ali od dolaska naprednjačke vlasti sve je učinjeno da katastri po svim opštinama i gradovima budu zatvoreni za građane. Tako se informacije mogu dobiti isključivo preko interneta, preko geodetskih agencija ili preko advokata. Znatan deo građana nema pristup internetu, a usluge u ovoj oblasti nisu zanemarljive po cenama. Kao iznuđenu odluku Republički geodetski zavod omogućio je građanima prijem utorkom i četvrtkom, od 12 do 14 časova, uz prethodnu telefonsku najavu. Ovo sigurno neće pomoći da Katasra bude bliže građanima, a o tome gvovori Milorad Stanković, dugodišnji direktor šabačkog katastra, bez obrazloženja smenjen 2017. godine.
-
smart – Važne promene u srpskom katastru desile su se početkom ovog veka, kada je Svetska banka odobrila kredit od 30 miliona dolara za izradu katastra nepokretosti i osavremenjavanje službe. Osnovna intencija bila je približavanje katastra građanima, da bude u njihovoj službi, ali se, nažalost, desilo da su građani nepremostivim zidom odvojeni od ove službe. Dolaskom naprednjačke vlasti naprasno su glavni u katastru postali radnici obezbeđenja, često neuki, sa osnovnim pitanjem: „Kud si pošo?“.
Do 2011. godine relaizovan je ovaj kredit i u elektronskoj formi završen registar nepokretnosti, što je bio uslov za novi kredit od 60 miliona dolara. Međutim, sad se postavlja pitanje šta je sa tim novcem urađeno, a šta su građani dobili, ukazuje Stanković, koji je ličnim angažovanjem uz punu podršku tadašnje gradske uprave, završio projekat izgradnje nove zgrade Katastra u Šapcu, i ugradnjom savremene opreme. U njegovo vreme vrata katastra su uvek bila otvorena, a on često nije koristio pun godišnji odmor. I ne samo da nije imao obezbeđenje nego ni sekretaricu, i svi koji su hteli mogli su da razgovaraju o njihovom predmetu. A godišnje se ovde izdavalo i po nekoliko hiljada rešenja, samo za potvrdu o dečijem dodatku na primer.
- Poseban problem je ne samo nerešavanje ranijih predmeta nego i mnogostruko uvećanje novim. I tome se ne nazire kraj. Na čelu službi nisu došli stručni ljudi da znaju kako da predmet reše, nego se uglavnom predmeti odlažu. Dešava se da predmeti stoje i po desetak godina, a prosek nerešenih predmeta trebalo bi da bude trostruko kraći. Metod rada katastra ne ide u korist građana, jer ako se obrate advokatu, za njihov mejl sa overenim pečatom, treba platiti od 10 do 25 hiljada dinara, plus nadoknadu Zavodu za rešavanje predmeta, a geodetske agencije takođe imaju svoju tarifu. Problem je u podeli posla, jer pravnici treba da rešavaju pravni, kancelarijski deo, a terenski deo treba da rešavaju geodete. Ali, uglavnom se u katastru zapošljavaju administrativci, a svega deset odsto su geodetske struke. I tu nije kraj problema, jer se zapošljavanje obavlja preko veze i partijske knjižice. A netsručnosti je mnogo, pa je na primer bio geodetski smer u Vladimircima, ili su oni sa višom školskom spremom unapređeni u visoku školsku sprnemu. A geodezija se uči pet godina, prve dve su iste kao i građevina, ukazuje Stanković.
On podseća da su sedamdestih godina u ondašnjoj Jugoslaviji bila svega tri fakulteta za geodeziju. Beogradski koji je primao 30 studenata, zagrebački 30 i ljubljanski 20. A taj fakultet nisu imali ni Makedonija, Bosna i Hercegovina ni Crna Gora.
- Otvaranje katastra od dva sata dva puta nedeljno nikako ne mogu rešiti nagomilane probleme. To je otprilike tri predmeta osrednje težine za ta dva sata. Takođe, tu je i nerešeni problem nadležnosti, jer čak i u slučaju presude Upravnog suda to se šalje na drugostepeni organ, a to je opet u nadležnosti RGZ. Po onom starom kadija te tuži, kadija ti sudi. O nekim pojavama koje su daleko od struke i pravde je i skorašnja odluka o besplatnoj konverziji zemljišta. Tokom privatizacije i kupovinom iz stečaja bogati investitori dobijaju ogroman poklon, a neko govori da je to reda nekoliko milijardi evra. Ranije se plaćala konverzija zemljišta, i vodilo se računa o tržišnoj vrednosti. Sada se kupi firma u stečaju i desetine hektara se bez ikakvih problema prenameni, izgradnjom stanova, kaže Milorad Stanković.
D.Eraković