Vaše pravo da znate:
Autori: David Walmsley, predsednik Svetskog foruma urednika, i dr Taufik Dželasi, pomoćnik generalnog direktora UNESCO-a za komunikaciju i informacije
Danas su i Svetski dan vesti i Međunarodni dan univerzalnog pristupa informacijama – pravi trenutak da se podsetimo: ako izgubimo svoje univerzalno pravo na pristup informacijama i ako nezavisni novinari izgube mogućnost da izveštavaju o činjenicama, naši životi i demokratije mogli bi potpuno nestati.
Pravo na pristup informacijama je osnovno ljudsko pravo koje nam omogućava da donosimo informisane odluke, učestvujemo u demokratskim procesima i pozivamo naše lidere na odgovornost. Ono je često i pitanje opstanka.
Tokom prirodnih katastrofa, pravovremene informacije o evakuacionim putevima, skloništima i vremenskim uslovima mogu značiti razliku između života i smrti. U javnozdravstvenim krizama – kao tokom pandemije COVID-19 – tačne informacije o simptomima, metodama prevencije i mogućnostima lečenja pomažu ljudima da zaštite sebe i druge. A u ratnim zonama, informacije o sigurnim područjima i dostupnosti humanitarne pomoći mogu biti presudne.
Danas 139 zemalja ima zakonske okvire za pristup informacijama (ATI), a 90% svetske populacije živi u državama gde je ovo pravo zagarantovano. Pre samo 30 godina, manje od 20 zemalja pripadalo je tom krugu. Podaci UNESCO-a pokazuju da je 2022. obrađeno 3,5 miliona zahteva za informacijama, a do 2024. broj je porastao na 6,7 miliona – jasan znak da ljudi žele transparentnost. Broj zahteva raste i zahvaljujući digitalnim rešenjima koja olakšavaju njihovu obradu.
Ipak, u pojedinim regionima i dalje postoje veliki nedostaci. Na primer, u Africi je, prema podacima Africa Freedom of Information Centre iz 2024, 29 od 55 zemalja usvojilo zakone o ATI, ali je primena često nedosledna. UNESCO je pomogao u formiranju Afričke mreže poverenika za informacije (ANIC), koja omogućava redovnu komunikaciju tela zaduženih za sprovođenje ovih zakona i pomaže u jačanju značaja prava na pristup informacijama u okviru ljudskih prava na kontinentu.
Pristup javnim informacijama važan je resurs za novinare, kao što su i novinari ključni posrednici koji građanima omogućavaju pristup tim informacijama. Novinarstvo je oduvek bilo most između vlasti i ljudi.
Kada zvaničnici ćute, novinari istražuju. Oni proveravaju informacije i govore javnosti šta se zaista dešava. Novinarstvo nije samo posao – ono je javna služba.
Iza svake važne vesti stoji neko ko postavlja teška pitanja. Novinari redovno koriste zakone o pristupu informacijama da sprovedu istraživanja i objave priče koje dovode do stvarnih promena. Ali ova ključna demokratska kontrola sve je više ugrožena. Novinari se suočavaju sa nasiljem, cenzurom i onlajn uznemiravanjem. U 2024. godini, 70% novinara širom sveta koji su učestvovali u UNESCO-ovom istraživanju izjavilo je da su iskusili napade – od onlajn maltretiranja, preko pravnih pretnji, do fizičkog nasilja – posebno pri izveštavanju o pitanjima životne sredine.
Nezavisne redakcije su pod finansijskim pritiskom. Dezinformacije zatrpavaju mreže, šireći se često brže od činjenica. Magla laži postaje sve gušća, dok poverenje u istinu bledi.
To je naročito vidljivo kada je reč o pitanjima klimatskih promena. Zbog toga su i Međunarodni sud pravde i Interamerički sud za ljudska prava priznali da je pristup informacijama o životnoj sredini ključan za rešavanje ovog problema. Jer – ne možete zaštititi ono što ne vidite i ne razumete.
Šta možemo da uradimo?
Možemo zahtevati od naših vlada da podrže kvalitetno novinarstvo kroz jačanje nezavisnih medija i dosledno sprovođenje zakona o pristupu informacijama. Možemo odmah raskrinkavati dezinformacije, i pritiskati političare, društvene mreže i kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju da budu odgovorniji.
Pristup informacijama nije pretnja, već prilika za naša društva. Danas, i svakog dana, hajde da branimo svoje pravo da znamo.
Ovaj tekst je objavljen povodom Svetskog dana vesti i Međunarodnog dana univerzalnog pristupa informacijama.
