Autor: Liz Corbin, direktorka vesti, EBU, i Vincent Peyrègne, izvršni direktor, WAN-IFRA
Svi želimo da razumemo svet oko sebe. Možda želimo više jasnoće o ratu u Gazi ili o tome šta naša vlada radi po pitanju zdravstvene zaštite od koje zavisi naša porodica. To može biti i nešto jednostavno, poput promene autobuske linije koja će uticati na naš svakodnevni put do posla. Bez obzira na to koliko je pitanje važno ili trivijalno, imamo pravo na vesti kojima možemo da verujemo.
Svi smo već bili u toj situaciji: listamo mreže, naiđemo na neverovatan snimak ili šokantnu priču koju „moramo podeliti“. Ali sada stalno moramo da se pitamo šta je stvarno, a šta je kreacija veštačke inteligencije.
Danas su AI-generisani sadržaji toliko uverljivi i oblikuju toliko veliki deo informacija koje konzumiramo da rizikujemo da više ničemu ne verujemo. A nepoverenje je gorivo koje pokreće teorije zavere, društvenu polarizaciju i demokratsku apatiju.
U stvarnosti, integritet onoga što nazivamo „vestima“ podrivaju upravo alati koji bi trebalo da nam pomognu da razumemo svet.
Povodom Svetskog dana vesti želimo da naglasimo da javnost ima pravo na činjenice do kojih profesionalni novinari i organizacije u kojima rade širom sveta dolaze, proveravaju ih i dele.
Međutim, tehnološke kompanije koje razvijaju AI sisteme, a koje svakodnevno koriste milioni ljudi, daleko zaostaju u svojoj odgovornosti prema istini.
Originalno istraživanje koje je ove godine sproveo BBC pokazalo je da je polovina AI-generisanih odgovora na zahteve vezane za vesti izostavila važne detalje i sadržala ključne greške.
Testirani AI asistenti uporno su davali iskrivljene činjenice, izmišljene ili pogrešno pripisane citate, informacije van konteksta ili prepričane izveštaje bez ikakvog priznanja izvora.
Pa šta onda? Korisno je i štedi vreme, vremenom će se popraviti, možemo da živimo sa greškama. Osim što ovde ne govorimo o receptu za kolač ili preporukama za odmor. Radi se o demokratiji, jer društvo koje nema zajedničko razumevanje onoga što je istinito ne može donositi informisane odluke. A pojedinci koji se oslanjaju na obmanjujuće iskrivljavanje prvobitno nezavisnog i tačnog novinarstva rizikuju da se izgube u toksičnom blatu poluistina i manipulacije.
Ovo nije neka daleka, apstraktna paranoja. Internet je već preplavljen veštačkom lažnom produkcijom osmišljenom da obmanjuje, prikuplja klikove i promoviše interesne grupe. AI-generisani glasovi, lica i naslovi urušavaju informacijski ekosistem, često bez jasnog porekla ili odgovornosti.
U međuvremenu, novinarski sadržaj koji služi javnom interesu, posebno u lokalnim, regionalnim i nezavisnim medijima, neovlašćeno se prikuplja, algoritamski prepakuje i redistribuira bez priznanja i naknade.
Ova pojava je verovatno opasnija od očiglednih i skandaloznih „deepfake“ sadržaja koje smo svi videli, jer su netačnosti suptilne, uverljive i verovatnije da dovedu u zabludu. Svedoci smo sabotaže vesti na koje moramo da se oslonimo, što dodatno iscrpljuje ionako poljuljano poverenje javnosti.
Dakle, šta se može učiniti?
Evropska radiodifuzna unija i WAN-IFRA, zajedno sa brzo rastućom grupom drugih organizacija koje predstavljaju hiljade profesionalnih novinara i redakcija širom sveta, pozivaju na hitne promene u načinu na koji AI kompanije postupaju sa vestima i ljudima koji ih proizvode.
Mnogi emiteri i izdavači koje predstavljamo odgovorno koriste AI kako bi unapredili svoje novinarstvo bez kompromitovanja uređivačkog integriteta – na primer, za automatizovani prevod, pomoć u detekciji dezinformacija ili personalizaciju sadržaja. Svesni su da upotreba ovih alata mora biti principijelna, transparentna i pažljivo vođena.
Zato postavljamo pet jasnih zahteva AI kompanijama:
- Nema sadržaja bez saglasnosti. AI sistemi ne smeju biti trenirani na novinarskom sadržaju bez dozvole. Taj sadržaj je intelektualna svojina nastala mukotrpnim radom i poverenjem javnosti. Neovlašćeno prikupljanje je krađa koja to podriva.
- Poštujte vrednost. Kvalitetno novinarstvo je skupo za proizvodnju, ali ključno za dobrobit društva. AI alati koji imaju koristi od tog rada moraju pošteno da nadoknade njegovim stvaraocima.
- Budite transparentni. Kada AI sadržaj koristi novinarske izvore, ti izvori uvek moraju biti jasno navedeni i povezani, jer tačnost i atribucija su važni. Imamo pravo da znamo odakle informacija potiče i da li se razlikuje od originala.
- Zaštitite raznolikost. AI alati treba da osnažuju pluralističko, nezavisno, javno interesno novinarstvo. Zdrav informacijski prostor zahteva reprezentativan presek glasova.
- Radite sa nama. Pozivamo AI kompanije na ozbiljan, konstruktivan dijalog sa novinarskom industrijom. Zajedno možemo razviti standarde za tačnost, sigurnost i transparentnost, ali samo ako tehnološke kompanije vide novinare kao partnere, a ne kao besplatne dobavljače podataka za eksploataciju.
Ovo smatramo građanskim izazovom koji pogađa svakoga ko se oslanja na kredibilne informacije kako bi doneo odluke o svom životu, formirao mišljenja ili odlučio za koga će glasati.
Tehnološke kompanije mnogo govore o poverenju, ali poverenje se ne gradi na rečima. Pozivamo lidere AI revolucije da se odmah pozabave ovim problemom. Oni imaju moć da oblikuju budućnost informacija, ali još ne vidimo da dovoljno ozbiljno shvataju opasne nedostatke svojih alata i njihove posledice.
Bez hitne i odlučne akcije, AI neće samo iskrivljavati vesti – uništiće sposobnost javnosti da veruje bilo čemu i bilo kome, što će za sve nas biti katastrofalna vest.
Ovaj članak je naručen povodom obeležavanja Svetskog dana vesti 28. septembra, globalne kampanje novinske industrije sa ciljem da se istakne vrednost novinarstva.