Humoreskica
Okupilo se onomad već uigrano društvance ispred seoskog dućana, da uz pivo „čučavac“ probistri aktuelna dešavanja u selu, a i šire. Kako to obično i biva, za reč se prvi javio Miloje:
– Gospodo seljaci, ne piše nam se dobro.
– Evo ga ovaj, opet unosi nervozu među nas. Pusti bre Miloje da na miru popijemo ovo pivo, posle napornog rada na njivi. – reče Simeun.
– Ma, neka ga Simeune, baš da čujemo šta je sada smislio. – javi se Ratko.
– Vidite li ljudi šta sve piše po novinama i šta se vrti na televiziji! – podiže Miloje ton.
– Ne znamo na šta misliš. Ako ciljaš na Miljanu iz „Elite“, ja mislim da nam se stvarno ne piše dobro, jer ona ga je preterala preko svake mere – oglasi se Sreten.
– More, kakva Miljana, u pitanju je ova naša predsednica parlamenta. Ona što ide sa televizije na televiziju i govori nam kako neko oće da smakne njenog šefa – umeša se Miladin.
– A, ko još ovde među nama njoj išta veruje? Pa, moja Persa je sto puta više zaslužila da bude u Jovankinoj vili nego ta što po ceo dan mlatara po televizijama, ko zadušna baba – dobaci Aksentije iznerviran.
– Opa, odosmo mi daleko, čak do Dedinja. Pazi šta pričaš Aksentije. Ovde i vazdušni zid ima uši – umeša se Boško.
– Ne bi bilo loše da nam Aksentije malo bliže objasni to poređenje – predloži Rajko.
– Aman ljudi, pa to je bar lako. Ova moja Persa, kakva god da je, bar nešto korisno za ovu državu radi. Ustaje rano, hrani stoku, muze kravu, sprema nam obroke svima u kući, pere, pegla, radi u njivi. A rodila mi je dva sina, dva sokola. Treba li još koji razlog gospodo, da biste shvatili kako nam dokoni džabalebaroši uživaju dok mi po ceo dan rintamo na njivi i zavisimo od neba, koje nam i nije nešto naročito naklonjeno – reče Aksentije, a na te reči svi prisutni ućutaše. Ćutao je i deda Pantelija, koji je shvatio svaku reč onoga ko razmišlja svojom glavom, a ne onako kako mu oni koji žive na grbači naroda serviraju preko ovakvih kakva je gospoja sa Dedinja.
Rade Đergović
