Vlast protiv interesa svojih građana
Potpuno je jasno da se vlast u Srbiji otuđila od naroda, da je potpuno privatizovala državu i radi isključivo u vlastitom interesu. A sve je počelo onda kada je Aleksandar Vučić prihvatio poziv Tomislava Nikolića da mu se pridruži u novoosnovanoj stranci. Femkao se malo Vučić a onda je, verovatno, shvatio da mu je to prilika da postane neko i nešto. I iskoristio ju je.
Prvo je „preveslao“ Dačića zatim Nikolića pa potom i Šešelja. Ali, nije ih se odrekao, što su mnogi pretpostavljali, već ih je kupio i bogato nagradio, što novcem građana, što značajnim funkcijama i tako ih zadržao pored sebe.
Njegov marketinški tim je iz anketa zaključio da u Srbiji postoji 15% izrazito glupih i primitivnih građana kojima je lako manipulisati i oni su, sa tim svojim „kvalitetima“ postali prva i osnovna ciljna grupa.
Druga grupa koju je prigrabio uz sebe bili su ljudi sa „margine života“, sa ozbiljnim kriminalnim dosijeima, navijači… kojima je omogućio da budu zaštićeni od zakona za bilo šta da urade ali i omogućio im da otvore firme i dobiju dobro olaćene poslove od države čime su se enormno obogatili za kratko vreme. Ali su i postali temelj odbrane ove vlasti.
Treća grupa (da se namiri Sveto trojstvo) su raznorazni političarčići spremni na sve, sitni i krupni privrednici koji su važili za uspešne „muljatore“ u svom poslu, opterećeni nezakonitim poslovanjem osobe lakome na vlast (podložne korupciji) i funkcije.
Maestralo je Aleksandar Vučić uspeo da iskoristi sve ono što je nakaradno radila i uradila prethodna vlast. Katastofalno lošu reformu sudstva, ishitrenu i traljavo odrađenu privatizaciju državnih preduzeća a naročito medija. Ali i nezadovoljsto „centara moći“ poput državnih bezbedonosnih službi koje su ostale netaknute posle šestooktobarskih promena 2000. godine. A upravo ovi sektori, pre svega mediji, odigrali su ključnu ulogu u stvaranju kulta ličnosti i uveravanju građana da je Srbija dobila novog Mesiju.
Borba protiv kriminala i borba za Kosovo su prvi narativi koje je Aleksandar Vučić uspeo da „proda“ građanima Srbije i sebe predstavi kao „Pravednika“ i velikog borca za interese Srbije. Floskule poput: „Mir i stabilnost“ često su se mogle čuti u njegovim govorima kao i to da on Srbiju voli najviše na svetu i da se bori za njene interese.
Na ruku mu je išla i potpuno „raspadnuta“ opozicija…
(Nastaviće se)
