Rijaliti Srbija
I tako, doterasmo cara do duvara, 2023. godina je u statusu – još malo pa nestalo, još jedni istorijski izbori su završeni (ili nisu), praznici nam stižu i biće ića i pića i vatrometa i zaborava našeg poslovičnog biće itekako (pamćenje prosečnog građanina Srbije, Petra Petrovića sa uplatnice i biračkog spiska, je kao kod kišne gliste) i život ide dalje.
Na režimskim medijima traje bajka za laku noć deco, tu je sve bajno-sjajno, radost jedna neopisiva, ni traga od propasti u koju je celo društvo upalo kao u živo blato, nema inflacije najveće u Evropi, nema siromaštva gde skoro polovina stanovništva balansira na samoj ivici provalije, nema ni najmanjih plata i penzija u okruženju ni nasilja koje buja na sve strane poput korova, ničeg od ovog nema u bajci o zlatnom dobu i carevom novom odelu. A car je odavno go kao od majke rođen, bestidni predsednik nepostojeće Republike Aleksandar od Čipuljića, Anđelkov upišanko, prvorođeno pa upušteno dete koje nezajažljivo laže i krade i ne skida se sa nacionalnih televizija kao deran sa trešnje.
Majske tragedije (ubistva dece u OŠ „Ribnikar“ i mladih ljudi u selima u okolini Mladenovca) su već arhivirane u knjigu žalosnih događaja koji su na ovim prostorima na brdovitom Balkanu isuviše česti, naša je istorija prepuna loših, ružnih i nesrećnih dešavanja i njihovih aktera ali mi, u većini, nikada ne izvlačimo nikakve pouke već grešimo iznova, svaki put na isti način, opet i opet kao da nismo normalni. A ovu strašnu godinu onaj ko zaboravi zaslužio je da mu se Alchajmer za stalno naseli u kući.
Ono što se ovde u maju dogodilo, da dete od 13 godina pobije svoje vršnjake i školske drugove i drugarice, što se nikada i nigde na ovoj planeti nije dogodilo, otreznilo bi svakog ko ima bar jednu vijugu glavi i shvatio bi da nešto nije u redu u takvom društvu gde su takve stvari moguće i da mora nešto drastično da se menja. Ali ne i u zemlji Srbiji.
Dođu izbori i naprednjačka banda osvoji apsolutnu vlast na državnom nivou i u svim lokalnim sredinama gde su izbori bili raspisani, osim u Beogradu, a to što su upravo oni apsolutno odgovorni za sve što se u državi i društvu dešava a što nikako nije dobro, e to nema veze. Sva ona, sistemska, korupcija i lopovluk i totalno bezakonje i kao vrhunac beščašća epska krađa na decembarskim izborima stane u dve reči koje Nepomenik voli da izgovara onim svojim usnama kao zgaženim trešnjama: Pa, šta?
I džaba sada protesti koalicije Srbija protiv nasilja, džaba studentske blokade saobraćajnica u Bgd-u, žalbe i peticije i štrajkovi glađu opozicionih poslanika (sa tim treba prestati čim pre, najbolje odmah), kasno je sad. Oni koji su trebali nisu se suprostavili okupatoru onomad kada je još postojala šansa da se vučićevsko napredno zlo zaustavi, kada je, a ko se toga još seća, rušeno izvečeri u tajnosti u Savamali, pa kada su tek počeli radovi na onom monstrumu od Beograda na vodi, i onda kada niko iz opozicije van Šapca nije podržao Šapčane u njihovoj neravnopravnoj borbi sa otimačima glasova i dostojanstva na lokalnim izborima 2020. godine a čuveni Mali Pariz je bio poslednje ostrvo slobode u Vučićevoj diktaturi, i evo sada to je uradio u glavnom gradu i širom Srbije i to bez rukavica i bilo kakvih pokrivalica, otvoreno, jasno kao dan, da svi vide jer mu se može. I kasno je sada za pobunu. Prošla baka sa kolačima.
Pređene su sve crvene linije i stvari su otišle dođavola, glupe odluke kao ona o bojkotu izbora pre tri godine upropastile su priliku da se to uradi ove godine kada su Aci Srbinu izbori bili preko potrebni da dodatno dobije na vremenu zbog sveopšte krize na svim poljima u svetu sa naglaskom na rešavanje nerešive situacije u vezi sa Kosovom ili da se izboksuju pristojni izborni, u prvom redu medijski, uslovi jer sada je gotovo. Taj brod je otplovio.
Mogu tzv. lideri opozicije da kukaju nad svojom sudbinom (navodno sve zbog građana) do Sudnjeg dana ali, rođaci, izgubili ste u nameštenoj utakmici i što se sada čudite. Na ovom mestu je poručeno, prvenstveno vama ali i svim normalnim ljudima u ovoj zemlji, da nas ništa ne sme iznenaditi pa ipak i vi i mnogi drugi su iznenađeni i uvređeni. Šta ste očekivali? Poštene, demokratske, izbore u zemlji Srbiji pod apsolutnom vlašću Jednog Čoveka? U to ni deca od tri godine ne bi poverovala. Tako da će ovde, kao i uvek, sve prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš. Proćiće i praznici i uslediće buđenje u Srećnoj Novoj uz obavezan mamurluk (a rasola, kao za inat, nikada nema kada je najpotrebniji) ali biće tu Zadruga i slične odvratne bajke, ne brinite, ništa se neće promeniti jer je narod tako odlučio (najgluplji narod na kugli zemaljskoj), sve moj do mojega, lepo mu je ovako, dok ogromna većina jedva sastavlja kraj sa krajem manjina napredne fukare se bahati i bogati, partija i bratija složno marširaju u njihovu svetlu budućnost a ova šaka jada što protestuje i buni se neka razmisli da potraži neku drugu zemlju i ode tamo gde će im biti bolje.
Narod i njegovo mudro rukovodstvo će od sada pa nadalje i u buduće živeti mirno i srećno, verovatno zauvek. Jbt, zamalo prava bajka.
Piše: Dragan Karalazić