ОКРУГЛИ СТО ВЛАСТИ И ОПОЗИЦИЈЕ
Ево, одржан је и други састанак власти и опозиције. И то је добро. Нема сумње да организатори ових састанака имају искрену намеру и да желе да се следећи избори одрже у фер и коректној атмосфери. Мада ми није јасно зашто се о изборним условима преговара у земљи која има Устав и Законе који то регулишу. Такође, свиђа ми се и то што су ти састанци затворени за медије. Јер, кад год се укључе камере разговор се претвори у лични маркетинг и простачко вређање неистомишљеника. А како то изгледа могло је да се види на „конференцији за штампу“ одмах после састанка.
Међутим, власт, као и обично, од сваке добре намере покушава да направи фарсу и то им, нажалост, увек успева. А да су ови разговори, за власт, небитни поклазали су реакцијом и понашањем својих, некопетентних, представника. Нарочито тридесетодвоминутним монологом Владимира Орлића. То се најбоље могло видети у сјајном прилогу Емине Ковачевић у емисији „7 на Н1“. „Шлаг на торту“ ставио је својим присуством??? и понашањем, „знаменити политички чинилац“, Симо Спасић без кога се изгледа не може.
Дакле, очито је да између садашње власти и опозиције никада неће доћи до неког озбиљног договора. Бојим се само да не прођемо исто као и 1990. године када су преговарали Милошевић и Туђман. А све ми на то мирише.
Ипак, постоје два излаза из ове ситуације. Први је да се, уз сагласност и власти и опозиције, формира Влада националног спаса која би била орочена и имала задатак да припреми фер изборе. И други, много реалнији, излаз је да се Александар Вућић крунише за Цара Србије, што у овом моменту и јесте, те да садашњи опозициони лидери клекну пред њим и затраже „милост“ у виду неког феуда којим ће управљати. Верујем да би то Цар оберучке прихватио и сви би били задовољни.
А народ? Ма, то је небитна категорија…
Медији
Велика „борба“ власти и опозиције води се и за „контролу“ над медијима. Тако се може протумачити трећи округли сто власти и опозиције који треба да се одржи у понедељак. Рачун без крчмара. Баш ме интересује о чему ће се на том, слободно могу рећи бесмисленом, састанку дискутовати. Да ли ће се разговарати (преговарати) о томе да лидери опозиције добију десет минута, дневно, „рекламирања“ на Јавном сервису а власт ће им нудити да то буде шест минута. Па где се нађу. Ко` на сточној пијаци.
А новинари (они прави)? Сиромашни, незаштићени, понижени, уплашени… и то је небитна категорија…
Решење:
За све постоји решење. И тих решења увек има неколико а на нама је само да изаберемо оно које нам највише одговара. Нама лично (у овом тренутку) или друштву уопште за „век векова“.
- Формирање Владе националног спаса која треба да врати достојанство Србији. Да се поштују Устав и Закони. Да институције раде по Уставу и Закону и да свако сноси одговорност за свој (не)рад. То исто важи и за медије.
- Да Србију вратимо нешто више од 500 година у назад. У време када су Србијом владали Турци и Сулејман Величанствени.
Иван Ковачевић
