Medijski sunovrat Srbije
Uprkos upozorenjima iz Evropskog parlamenta da se upristoji medijska scena u Srbiji, pre svega u izborima, nastavlja se divljanje prorežimskih medija. I Ustav i Zakon o informisanju nalaže istinito i pravovremeno informisanje građana, a u izborima podjednako izveštavanje o strankama i akterima. Od toga ni „z“ nije bilo ne samo u decembarskim nego i u ovim junskim izborima.
Primera radi TV Pink se pretvorio u zabavni park vladajuće koalicije, dobivši stolove kao da su u kafani, i naravno beskrajno mnogo vremena za svoje tirade. U zabavnoj emisiji „Amidži šou“, koja ipak ne bi trebalo da se koriste u izborne svrhe, svašta je bilo, uz pevanje šoumena SPS Ivice Dačića, i vratolomije jednoručnih sklekova Siniše Malog. A tu je bila i „Ćirilica“, naravno uz sveukupno sasluživanje B92 i Prve.
Te su frekvencije nacionalno dobro i postoje pravila i programi korišćenja, ali ni sada se regulatorno telo, REM, nije oglasilo, uostalom kao ni za prethodne izbore, nije dalo podatke o zastupljenosti vladajuće koalicije. Ni javni servisi, pre svega RTS, nije se proslavio, i posle tobožnjih pregovora u Skupštini, pa je tako dao jednu debatnu emisiju za četiri kandidata za gradonačlenika Beograda. I gle, predsendik države se ljutnu što je odnos bio tri prema jedan, a nikako ne spomenu da je on svakodnevni gost, bolje reći domaćin.
I dok se vrti sve po starom zabeleženi su fizički napadi na novinare. Vuka Cvijića, istaknutog istraživačkog novinara, sada „Radara“, udario je pesnicom, usred bela dana, i u centru prestonice, direktor „Srpskog telegrafa“ Milan Lađević.
Iako postoji naredba javne tužiteljke Zagorke Dolovac da se hitno postupa nakon napada na novinare, ni posle šest dana (u utorak) ništa nije pokrenuto. Ali, zato je posle pretnji toj istoj Zagorki Dolovac sve učinjeno po hitnom postupku: za dan, vinovnik osuđen na nanogicu i kaznu od 500.000 dinara.
Očito da su ovde neki jednakiji od drugih, a navodno zakon je jednak za sve. I za vreme izbora, ispred Novosadkog sajma, napadnut je novinar „Danasa“ Uglješa Bokić. Nosio je istaknutu oznaku da je novinar a udario ga je aktivista posle bežanja iz kol centra, sa sve kutijama izbornih lista.
Naravno, poznato je kako policija i tužilštvo selektivno radi, odnosno ne radi, a stigle su i pritužbe iz Evropske unije. Ako se već ovako postupa sa nekima koji su svest i savest ovog društva, jer bez slobodnog novinarstva nema ni slobodnog ni demokratskog društva, onda je tek veliko pitanje šta se događa u onim mračnim hodnicima društva.
D.Eraković
