Humoreskica
Šerif iz dana u dan postaje sve neurozniji. Stiže ga umor od otvaranja fabrika, puteva, bolnica, pašteta, sardina i ostalih flaša dobrog vina. Svakodnevno na tim otvaračkim mestima drži fidelovske monologe o okrugu kao ekonomskom tigru, o našem zlatnom dobu, o srpskom snu, o… I taman, kad pomisli da je goca uzeta, sa ružičaste TV presrećna zbog odgovora na njena „oštra“ pitanja, pojavi se ona nabusita Žaklina sa „tajkunske“ TV i sve pokvari. Bez pardona i bez naručenog pitanja, počne da provocira šerifa, kvareći mu sladostrasni osmeh na licu. Od trenutne ozarenosti, šerif se čim vidi mikrofon u Žaklininim rukama odmah pretvara u iskonskog radikala i kreće u kontranapad. Najradije bi se fizički obračunao sa novinarima koji mu ne dostavljaju pitanja pre početka konferencije za štampu, ali, tu su kamere, pa ne ide baš da jedan dvometraš ulazi u fizičke duele sa krhkim damama.
Pošto mu pravi novinari često izbijaju argumente iz uobičajene dramske matrice, šerif reaguje prostački, pokazujući da iz njega nikada nije, niti će nestati ono što mu je usadio duhovni otac, koji se i dalje šepuri po TV sa nacionalnom frekvencijom i mašta o granicama Kavvovac, Vivovitica… Treba to izdržati još pet narednih godina. Naravno, ko preživi.
Rade Đergović
