Директорима основних и средњих школа Града Шапца
Поштовани,
имајући у виду да сте аконтацију фебруарске зараде умањили за 85 процената за просветне раднике који су били у обустави наставе, односно за 20 процената за наставнике који су држали часове у трајању од 30 минута, желимо да вам укажемо на могуће правне последице уколико одлучите да коначни обрачун и исплату фебруарске зараде извршите на исти начин.
Као што вам је познато, просветни радници су обуставили наставу позивајући се на угрожену безбедност, у складу са чланом 39, став 1 Закона о безбедности и здрављу на раду, али и чланом 12 Закона о раду и чланом 60 Устава Републике Србије. У ставу 4 поменутог члана 39 Закона о безбедности и здрављу на раду, стоји да „Када запослени одбије да ради у случајевима из става 1. овог члана, а послодавац сматра да захтев запосленог није оправдан, послодавац је дужан да одмах обавести инспекцију рада“.
Дакле, уколико сте желели да умањите зараду наставницима који су обуставили наставу, требали сте најпре да обавестите инспекцију рада и да тражите да изађе на лице места и утврди чињенично стање, па да потом (ако за то постоје услови у налазу инспекције рада) спроведете дисциплинске поступке, донесете решења о умањењу зараде, сачекате да та решења постану правоснажна, па да тек онда извршите умањење зараде запосленима.
Подсећамо вас да је одлука о обустави наставе донета узимајући у обзир допис Министарства просвете бр. 610-00-01333/2024-01 од 20.12.2024. године, у којем је образложено „…да је дошло до одређеног пада квалитета образовно – васпитног рада, уз озбиљно угрожавање безбедности ученика… и да мера ранијег завршетка првог полугодишта има за циљ, да очува здравље, безбедност и добробит свих учесника у образовном процесу…“. Министарство просвете није донело нову одлуку којом би констатовало да више не постоји стање озбиљно угрожене безбедности свих учесника у образовно – васпитном процесу, нити да су се стекли услови за редовно одвијање наставе. Притом, Закон о раду у члану 117 прописује да: „Запослени има право на накнаду зараде у висини утврђеној општим актом и уговором о раду за време прекида рада до кога је дошло наредбом надлежног државног органа или надлежног органа послодавца због необезбеђивања безбедности и заштите живота и здравља на раду, која је услов даљег обављања рада без угрожавања живота и здравља запослених и других лица, и у другим случајевима, у складу са законом“. С обзиром да је Министарство просвете прекинуло прво полугодиште текуће школске године са образложењем које је идентично наведеним одредбама члана 117 Закона о раду, а да новим нормативним актом није званично ставило ван снаге тврдње о угроженој безбедности ученика и запослених у школама, умањење зараде наставницима би било противзаконито, чак и да су донета правоснажна решења по спроведеним дисциплинским поступцима.
Закон о штрајку у члану 9 и члану 10, прописује да просвета представља делатност од јавног интереса, те да запослени у просвети приликом ступања у штрајк морају обезбедити минимум процеса рада. Одредбама члана 79 Закона о основном образовању и васпитању и члана 92 Закона о средњем образовању и васпитању, минимум процеса рада за наставника дефинисан је извођењем наставе у трајању од 30 минута по часу у оквиру дневног распореда и обављањем испита, а за стручног сарадника, васпитача и наставника у продуженом боравку одређен је са 20 часова рада недељно. У наведеним члановима стоји и да се запосленима који учествују у штрајку не обезбеђујући минимум процеса рада изриче мера престанка радног односа, уз претходно спровођење дисциплинског поступка. Дакле, уколико сте већ противзаконито занемарили образложење наведено у одлукама о обустави наставе и самовољно решили да обуставу наставе третирате као „незаконити штрајк“, требали сте имати у виду да закон не предвиђа меру умањења зараде запосленима који су потпуно обуставили наставу, већ искључиво меру престанка радног односа уз претходно спровођење дисциплинских поступака. Подсећамо вас да такозвани „законски штрајк“ подразумева не само обезбеђивање минимума процеса рада, већ и благовремену најаву штрајка, потребну већину у колективу за доношење одлуке о штрајку и формирање штрајкачког одбора.
Уколико било који од ових услова није испуњен, просветни радници који су држали часове у трајању од 30 минута су такође били у „незаконитом штрајку“ и подлежу истим казненим одредбама као и наставници који су обуставили наставу, дакле изриче им се мера престанка радног односа, а не мера умањења зараде.
Међународна организација рада у конвенцијама бр. 87 и бр. 98, које је наша држава потписала и обавезала се да их поштује, препознаје делатности у којима је потребно организовати штрајк са минимумом процеса рада; као такве, таксативно су наведене следеће делатности: здравство, снабдевање струјом и водом, телекомуникационе услуге, полиција, војска, ватрогасна служба, затворска служба, контрола лета, службе за обезбеђивање хране и службе чишћења у школама. Исто тако, наведене су и оне делатности које се не могу сматрати посебно важним и у којима се штрајк мора одвијати према општим правилима – дакле уз потпуну обуставу рада; међу њима експлицитно је наведена и просвета. У члану 194, став 5 Устава Републике Србије стоји: „Закони и други општи акти донети у Републици Србији не смеју бити у супротности са потврђеним међународним уговорима и општеприхваћеним правилима међународног права.“ Такође у члану 16. став 2. Устава стоји: „Општеприхваћена правила међународног права и потврђени међународни уговори саставни су део правног поретка Републике Србије и непосредно се примењују. Потврђени међународни уговори морају бити у складу с Уставом.“ Дакле, у хијерархији нашег уставно – правног система, испод Устава као акта највише правне снаге, налазе се најпре норме међународног права и ратификоване међународне конвенције и уговори, па тек онда домаћи закони. У случају да је неки домаћи закон у супротности са правилима и стандардима међународног права, директно се примењује међународно право. Из свега наведеног произилази да су претходно наведене одредбе из члана 9 и 10 Закона о штрајку, члана 79 Закона о основном образовању и васпитању и члана 92 Закона о средњем образовању и васпитању противуставне, и да би њихово стриктно спровођење и коришћење као правног основа за кажњавање просветних радника који су обуставили наставу било у супротности са Уставом Републике Србије.
У допису бр. 611-00-0133/5/2025-01 од 24.02.2025. године, Министарство просвете је тражило од директора основних и средњих школа, да се број часова рада за фебруарску зараду обрачуна према евиденцији о оствареним ефективним часовима рада за сваког запосленог у оквиру четрдесеточасовне радне недеље. Као што вам је познато, радно ангажовање за сваког наставника појединачно се ближе утврђује Решењем о распоређивању, које директор доноси на почетку сваке школске године. У оквиру четрдесеточасовне радне недеље, редовна настава има највећи удео (најчешће 20 сати недељно, али може бити и 18, 22 итд.), али не и једини; остале активности су допунска, додатна и припремна настава, припремање и планирање наставе, учешће у раду наставничких, одељенских и стручних већа, испити (поправни, разредни, годишњи, матурски), рад у стручним тимовима, дежурства у школи, рад у секцијама, менторски рад, стручно усавршавање у установи, вођење педагошке документације, сарадња са ученицима и родитељима (посебно код разредних старешина), учешће у школским пројектима, припрема ученика за такмичења, припрема ученика за јавне наступе и други послови по налогу директора. Практично (а ни теоретски) није могуће утврдити тачан процентуални удео редовне наставе у радном ангажовању наставника, али он ни у једној процени не може бити већи од 50%, а ако би се рачунао годишњи просек, укључујући и радне, ненаставне седмице, био би и знатно нижи. Подсећамо вас да наставници нису били у обустави рада, већ у обустави наставе, да су свакодневно боравили у школи и испуњавали све друге радне обавезе изузев држања наставе. С обзиром да је свака школска управа потпуно произвољно одредила проценат умањења зараде и то саопштила директорима школа усмено, телефоном, можете ли нам навести по ком правном основу и по ком критеријуму је ШУ Ваљево извршила умањење за 85%, а ШУ Нови Сад за 50%, док је ШУ Београд имала различите проценте умањења за појединачне школе, од 50 до 100%? Зашто су у неким школама (Нови Сад), наставници у обустави примили неумањену плату, а у неким другим школама (Зрењанин, Чачак, Ужице, Јагодина, Београд) нису примили ништа? Посебно парадоксално је што су неки наставници (у ШУ Ваљево) који званично нису били у обустави наставе, али нису могли да држе часове због ученичке блокаде наставе, примили неумањену зараду, а неки су имали умањење као и наставници у обустави (85%). Има случајева да је исти наставник који ради у две школе, обе у ШУ Ваљево, који није могао да држи часове због ученичке блокаде часова, у једној школи примио целу плату, а у другој умањену за 85%. Постоје и наставници који су били у обустави, али им није умањена зарада грешком у евиденцији директора. Посебан проблем је израчунавање процента умањења зараде за наставнике који су обустави били само неколико дана (не цео фебруар), с обзиром да различитим данима имају различит број часова, те се дани не могу рачунати једнако у обрачуну зараде. Спорно је и то што је исти проценат умањења (у овиру школе и школске управе) коришћен за све наставнике у обустави линеарно, иако би се процентуални удео наставе у њихом радном ангажовању морао рачунати појединачно. Умањење зараде за наставнике који су били у „законском штрајку“ је такође вршено апроксимативно од управе до управе, без јасног критеријума за обрачун. Из свега наведеног, очигледно је да је умањење зараде извршено не само без правног основа и на противзаконит начин, већ и без систематизованог приступа који би створио макар привид законитог поступања и једнообразности. У прилог произвољном и недоследном поступању Министарства просвете, говори и чињеница да је велики број наставника био у обустави наставе и у јануару, али је јануарска зарада свима исплаћена у целости, при чему законске норме нису мењане у међувремену.
Подсећамо вас да Закон о основама система образовања и васпитања у члану 126, став 1 прописује да је директор одговоран за законитост рада и за успешно обављање делатности установе, а у ставу 4, тачка 18 истог члана да директор установе одлучује о правима, обавезама и одговорностима ученика и запослених, у складу са овим и другим законом, док је чланом 192, став 1, тачка 1 Закона о раду прописано да о правима, обавезама и одговорностима из радног односа у правном лицу одлучује лице утврђено законом, односно директор установе. Дакле, директор одлучује о правима запослених из радног односа која се односе и на зараду запослених у складу са чланом 104 Закона о раду, којим је гарантовано да запослени има право на одговарајућу зараду, која се утврђује у складу са законом, општим актом и уговором о раду. Директор школе је дужан, уколико се зарада не умањује из законом утврђених разлога (привремена спреченост за рад, неплаћено одсуство и сл.), да у писаном облику запосленом достави решење о остваривању права, обавеза и одговорности запосленог, сагласно члану 193, став 1 Закона о раду. Према нашим информацијама, приликом исплате аконтације зараде за месец фебруар, ником од просветних радника у Шапцу није уручено решење о умањењу зараде, нити је против неког покренут а камоли окончан дисциплински поступак, са изузетком једне средње школе, у којој су решења уручена накнадно, после исплате умањене зараде, без дисциплинског поступка, без адекватног образложења и навођења конкретног правног основа и без поштовања наведеног рока за жалбу другостепеном органу. Свако умањење зараде запосленом пре спровођења дисциплинског поступка и пре коначности решења, представља произвољно одузимање зараде без законског основа, сходно одредби члана 123, став 2 Закона о раду, односно прекорачење граница овлашћења одговорног лица. Таквим поступањем стичу се елементи за подношење прекршајних и кривичних пријава на основу:
– Члана 273 Закона о раду у којем стоји да ће се новчаном казном од 800.000 до 2.000.000 динара казнити за прекршај послодавац са својством правног лица (школа), односно новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара (по запосленом) одговорно лице у правном лицу (директор), ако не исплати зараду запосленом у складу са чланом 104 Закона о раду;
– Члана 163 Кривичног законика у којем је прописано да ко се свесно не придржава закона или других прописа, колективних уговора и других општих аката о правима по основу рада и о посебној заштити на раду омладине, жена и инвалида или о правима из социјалног осигурања и тиме другом ускрати или ограничи право које му припада, казниће се новчаном казном или затвором до две године;
– Члана 227, став 1 Кривичног законика у којем стоји да одговорно лице које искоришћавањем свог положаја или овлашћења, прекорачењем граница свог овлашћења или невршењем своје дужности прибави себи или другом физичком или правном лицу противправну имовинску корист или другом нанесе имовинску штету, уколико тиме нису остварена обележја неког другог кривичног дела, казниће се затвором од три месеца до три године.
На основу свега изнетог, тражимо од вас да приликом исплате другог дела фебруарске зараде, извршите корекцију обрачуна зараде за цео месец и да у систем ИСКРА унесте податке без умањења броја радних сати за све запослене и тако заштитите и себе и законом загарантована права запослених. Уколико ШУ Ваљево одбије да изврши верификацију података без умањења броја радних сати за наставнике који су били у обустави наставе и за наставнике који су били у „законском штрајку“, мишљења смо да би требали да захтевате да вам доставе детаљне инструкције у писаном облику са навођењем јасног критеријума и правног основа за умањење зараде, као и да зараду исплате у законом утврђеном року. Незаконито умањење зараде и довођење у питање егзистенције просветних радника и њихових породица, готово извесно ће резултирати покретањем бројних судских поступака, како тужби за неисплаћене зараде против послодавца, тако и подношења прекршајних и кривичних пријава против одговорних лица у школама и у школској управи. Уколико нас приморате да своја права и вашу одговорност утврђујемо на суду, треба да имате у виду да постоје адвокатске канцеларије које су изразиле спремност да интересе просветних радника заступају бесплатно, и да у том случају неће бити довољно да се ви као одговорна лица позивате на допис министра, изјаве и натписе у медијима или инструкције добијене телефоном од саветнице за материјално-финансијске послове из школске управе, јер то нису извори права; пред судом ће се разматрати чињенице у сваком појединачном случају и на њих ће се примењивати материјално право, а вас од кривично-правне и материјално-правне одговорности може заштити искључиво стриктно спроведена законом предвиђена процедура за умањење зараде запосленима и обавезујуће упутство Министарства просвете са детаљним инструкцијама и јасно наведеним критеријумима и правним основом за умањење зараде. Такође, уколико исход судских спорова буде у корист запослених, што је на основу свега изнетог готово неминовно, на терет послодавца поред неисплаћених зарада и припадајућих пореза и доприноса, пашће и додатни трошкови у смислу судских такси, адвокатских трошкова и награда, трошкова вештачења, камата и др., а то поново повлачи одговорност директора у складу са чланом 128, став 7, тачка 15 Закона о основама система образовања и васпитања, у којем је прописано да „Министар разрешава директора установе, ако је утврђено да је намерно или крајњом непажњом учинио пропуст приликом доношења одлуке у дисциплинском поступку, која је правноснажном судском пресудом поништена као незаконита и ако је установа обавезана на накнаду штете“. На крају, желимо да вас обавестимо да су сви наставници који су обуставили наставу спремни да надокнаде све неодржане часове кад се за то стекну услови, односно када буду испуњени студентски захтеви. Имајте у виду и да нико од просветних радника није обуставио наставу јер је нерадник, већ да би кроз грађанску непослушност дао лични допринос у борби за боље и праведније друштво, у којем ће и просвета вратити углед и достојанство које јој припадају и да би на тај начин пружио подршку својим бившим и садашњим ђацима, јер кога заправо треба да подржимо ако не њих…
У Шапцу, дана 17.3.2025. године
Форум основних и средњих школа Града Шапца
