Srbija centar – Resorni odbor za ekonomiju
Predlog budžeta Republike Srbije za 2024. koji su Vlada Ane Brnabić i Ministarstvo finansija Siniše Malog uputili Narodnoj skupštini na usvajanje sadrži preoptimističko i labavo planiranje javnih prihoda i rashoda, uz nerealnu procenu privrednog rasta u 2024. od 3,5%.
Srbija centar ukazuje na sledeće nedostatke predloženog budžeta:
- Budžet R. Srbije za 2024. ne poštuje fiskalna pravila (ne poštuje Zakon o budžetskom sistemu), jer je planirani deficit od 2,2% i dalje veći nego Zakonom dozvoljenih 1,5%.
- Za finansiranje projektovanog manjka u budžetu za 2024., planirano je dalje zaduživanje, u visini od blizu 8 milijardi evra. Ozbiljno zaduživanje koje se bez osnova slavi kao ekonomski uspeh.
- Nastavak budžetskih subvencija, posebno ka stranim investitorima i bez jasnih kriterijuma dodele sredstava, jeste vrlo sporno, što dokazuje prosečan godišnji rast BDP Srbije u periodu 2013-2022. koji iznosi samo 2,63%.
- Rashodi za socijalne transfere su u predloženom budžetu potcenjeni, to znači da će biti neophodno njihovo povećanje rebalansom, dakle budžetski deficit će biti još veći.
- Ministarstvo finansija za kapitalne investicije u budžetu izdvaja 467,5 milijardi dinara (oko 4 mlrd evra). Veliki deo ovih investicija odnosi se na projekte Beograd Expo 2027 i Nacionalni stadion. Međutim, ni Vlada niti Ministarstvo finansija nisu dali detaljnu analizu dugoročnih ekonomskih efekata ovakvih megalomanskih projekata.
- Ogroman rast kapitalnih izdataka na nivou Republike je najbolji dokaz da su planirani troškovi za realizaciju investicija precenjeni i da u budžetu postoji sistemski ugrađen prostor za korupciju.
- Najveći deo prihoda budžeta za 2024. trebalo bi da potiče od poreza, gde se najviše računa na naplaćeni porez na dodatu vrednost (PDV), sa planom od čak 900 milijardi dinara, što je nerealno imajući u vidu poteškoće u ubiranju ovog indirektnog poreza tokom 2023, na šta je već ukazivao i Fiskalni savet. Slabija naplata PDV u 2023, govori kako o opadanju kupovne moći stanovništva Srbije (realne zarade u periodu od 11 godina kumulativno porasle samo 19%, ili više nego skromnih 1,8% godišnje) tako i o demotivisanosti rada zaposlenih u Poreskoj upravi usled slabih primanja.
Prividno obilje koje nam donosi Predlog budžeta Republike Srbije za 2024. u kreaciji Vlade i Ministarstva finansija, skrojeno je pomoću fiksnog kursa, visoke inflacije i daljeg zaduživanja. Srbija centar naglašava da je javni dug Srbije tokom 11 godina vlasti SNS povećan za oko 130%, odnosno za oko 20 milijardi evra (1,8 milijardi evra godišnje). Javni dug Srbije je dakle rastao po godišnjoj stopi od 9%, a prosečna godišnja stopa rasta BDP Srbije jedva da je premašivala 2,5%.
To su ekonomske činjenice i samo na bazi njih moguće je planirati dugoročno održive javne prihode i rashode, odnosno budžet Republike Srbije. Budžetsko zamazivanje očiju javnosti kroz Nacionalni stadion, EXPO i slične javne investicije neće zamagliti činjenicu da su građani Srbije siromašni, a da je zemlja ozbiljno zadužena. Srbija centar je očekivala da poslanici Narodne skupštine neće glasati za budžet 2024. jer on nudi lažno obilje, a stvarno zaduživanje naše zemlje, njenih građana i njihove dece.