Predavanje u Biblioteci šabačkoj
U sklopu obeležavanja 200 godina od dolaska Jevrema Obrenovića u Šabac, u sredu su u Biblioteci šabačkoj na temu „Zadužbinarstvo i mecenstvo dinastije Obrenović“ govorili predavači prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske i dr Radomir J. Popović iz Istorijskog instituta u Beogradu.
U lavirintu vremena i društvenih prilika koje su nas zadesile od ’45 godine do tranzicionog perioda, pojam zadužbinarstva je nestao i kao lepa reč, pa danas govorimo o donatorstvu. Obrenovići su bili veliki zadužbinar svog naroda, knez Miloš je obnavljao i gradio crkve, a prva zvona koja su zazvonila na jednoj crkvi bila su upravo zvona na šabačkoj Sabornoj crkvi. Kako je navedeno u putopisu Georgija Magaraševića, na njegovu molbu, Jevrem je pomagao Jovanu Stejiću da se školuje, a pomagao je i Vuku Karadžiću, Lukijanu Mušickom, Dimitriju Tirolu, Jovanu Stejiću, proti Jovanu Pavloviću, Matici srpskoj…
Zadužbinarstvo kao najsvetija tradicija srpskog naroda u kontinuitetu traje od srednjeg do polovine 20.veka. Kroz uspone i padove, zadužbinarski pokret javlja se u cilju sveukupng nacionalnog i državnog oslobođenja od sredine osamdesetih do tridesetih godina 20. veka, koji se u Srbiji smatra zlatnim dobom zadužbinarstva.
-To je period kada naši neuki i nepismeni, a bogati sugrađani, ostavljaju velike zadužbine, uglavnom za prosvetne i kulturne ustanove i institucije. Pored njih, veliki doprinos zadužbinarstvu su dali Obrenovići. Obrenovići su dinastija koja je obeležila 19. vek i za vreme njihove vladavine Srbija je obnovila svoju državnost, izgradila unutrašnju upravu i postala jedan od značajnijih činilaca na Balkanskom poluostrvu i, uopšte, u Evropi- rekao je dr Radomir J. Popović.
Prof. dr Dragan Stanić ističe da je iskustvo Matice srpske veoma dragoceno, te da je tokom svoje istorije, i pored nekoliko lomova, uspela da izgradi uravnotežen odnos prema prošlosti i traženju novih perspektiva u budućnosti. On smatra da kao narod često nemamo jednake težnje, nismo na nivou onoga čime raspolažemo kao bogatstvom i o sopstvenim ustanovama ne znamo dovoljno, pa je potrebno uvek da se prisećamo tradicije i korena.
-Čak i oni koji znaju, imaju često jedan rigorozan odnos koji ja ne mogu da razumem. Odriču se dela sopstvene tradicije, misleći da se procesi moderniteta mogu izvoditi tako što ćete negirati deo prošlosti, a to je potpuno nepotrebno. Mi možemo u sve modernizacione procese ulaziti s punim osećanjem ravnoteže unutar samog sebe, da čuvamo ono što je u prošlosti bilo negovano, da vidimo što može da preživi izazove vremena u kojem živimo i da unesemo sve ono novo što je neophodno- podvukao je prof. dr Stanić, dodajući da i političari, zajedno sa poslenicima kulture, treba da budu partneri na putu ka tom zajedničkom cilju, a nikako suprotstavljene strane.
Govornici su se saglasili da su Obrenovići, naročio Jevrem, imali značajnu ulogu u ekonomskom, političkom i kulturnom aspektu života u Srbiji, ali i Šapcu, a naša je obaveza da čuvamo svest o prosperitetu koji su nam omogućili i da je na temeljima koje su nam ostavili otrgnemo od zaborava.
D.Dimitrijević