GLINENI GOLUBOVI I POMRAČENI UMOVI
Pretnje novinarima, kao i bilo kojoj osobi, su apsolutno neprihvatljive. Novinari obavljaju veoma važan posao u društvu, jer omogućavaju slobodno izražavanje i osiguravaju informisanost javnosti o ključnim temama. Kada novinari dobijaju pretnje, to ne samo da ugrožava njihovu sigurnost, već i slobodu medija i pravo građana na pristup tačnim i nepristrasnim informacijama.
Pretnje, u svakom kontekstu, predstavljaju ozbiljan napad na osnovna ljudska prava i demokratiju. Posebno su zabrinjavajuće kada dolaze od ljudi na visokim pozicijama moći, jer to može uticati na slobodu novinarskog istraživanja i izveštavanja. U mnogim slučajevima, takvi napadi imaju za cilj da zastraše novinare i spreče ih u obavljanju njihovog posla, što je ozbiljan problem za svaku društvenu zajednicu.
Zakonodavni okvir i institucije odgovorne za bezbednost novinara morale bi reagovati brzo i efikasno kako bi zaštitile slobodu medija i osigurale da novinari mogu nesmetano obavljati svoj posao bez straha. U društvima u kojima je novinarima ugrožena sigurnost, dolazi do slabljenja demokratije i vladavine prava.
Međutim, u Srbiji to malo koga zanima a naročito ne u lokalnim sredinama gde su pretnje novinarima, koji odgovorno i profesionalno rade svoj posao, postale svakodnevna pojava i na to malo ko više i reaguje. Naročito ne institucije.
Iako društvene mreže omogućavaju korisnicima da deluju anonimno ili pod lažnim identitetima, što može podstaći nasilje i pretnje bez straha od odgovornost, sve češće se susrećemo sa činjenicom da se pretnje upućuju javno i to od članova vladajuće stranke kojima je to, izgleda, postao posao. Valjda da bi tako opravdali svoju platu.
Jedan od takvih, „istaknutijih“ članova Srpske napredne stranke u Šapcu, kome je obavljanje „prljavih poslova“ glavni zadatak, je Vasić Č. Petar. Uposlenik u jednom šabačkom javnom preduzeću, gde samo prima platu, a postao je poznat i široj srpskoj javnosti kad je, za vreme prošlih izbora uhvaćen u Lazarevcu u „nečasnim rabotama. Cvileo je Petar tada, kao „sinja kukavica“ i molio da ga ne biju jer on to mora da radi kako ne bi ostao bez posla.
Ali, kad nema izbora, njegov radni zadatak je da „botuje“, između ostalog, i na fejsu „Podrinskih“. Do skora njegovi komentari su bili uglavno primitivni i prostački, što je i odraz njegovog obrazovanja, vaspitanja i ličnosti ali i partije kojoj pripada, i svodili su se na to da na tekstove koji se kritički odnose prema radu naprednjačke vlasti komentariše sa: „kretenčina“, „koja je ova luda“, „dokle ovaj kreten“ i slično.
Međutim, kako vlast postaje sve više korumpiranija tako su i tekstovi u „Podrinskim“ sve kritičniji. To očito lokalne vlastodršce čini nervoznim pa su preko svog „bota“, Vasić Č. Petra, počeli javno da pozivaju na zabranu „Podrinskih novina“.
Tako se sve češće, na facebook stranicama „Podrinskih“ mogu pročitati komentari poput: „Zabraniti podrinske novine jer su protiv države i krše ustav“, „malo vas je ali ste mnogo ludi i treba vas dovesti u red“, „TREBA ZAOŠTRITI ZAKON I PREMA ŠTAMPANIM MEDIJIMA“, „treba stroži zakon pa vas kažnjavati kao na zapadu“, „da REM funkcioniše podrinske nebi postojale“ i slično. (komentari su preneseni onako kako su i napisani, bez ispravki i korekcija)
Iako ovi polupismeni komentari na prvi pogled izgledaju smešno pozadina ovih pisanija je zabrinjavajuća i svakako nije za smeh. Srpskoj naprednoj stranci u Šapcu skoro deset godina ne polazi za rukom da „ućutkaju“ „Podrinske“ (i to od onog trenutka kada su počeli da „kupuju“ medije jer nisu dozvoljavali da im se, na konferencijama za medije postavljaju pitanja koja im ne odgovaraju, a „Podrinske“ nisu bile na „prodaju“).
A trudili su se, nije da nisu. Slali su finansijsku inspekciju sa zadatkom da kazni „Podrinske“ i da ih ugasi ali nije im pošlo za rukom. Potom su to pokušali putem brojnih, anonimnih, krivičnih prijava ali ni one nisu urodile plodom, osim višemesečnog maltretiranja po sudu. Ni potpuno uskraćivanje finansija nije pomoglo kao ni pokušaj da potkupe novinare. Štampanjem „poternica“ za urednicom „Podrinskih“ nadali su se da će zastrašiti i sve novinare ali ni time nisu mnogo postigli. I tako smo došli do botova koji svojim komentarima treba da ubeda javnost da je postojanje „Podrinskih“ štetno po drštvo i da više ne treba da postoje.
Pretnje na društvenim mrežama su opasne jer mogu brzo da se šire, dođu do velikog broja ljudi i izazovu kolektivnu podršku onima koji ih izgovaraju. To može da stvori atmosferu straha i pritiska, ne samo na novinara koji je direktno meta, već i na celu redakciju. I, kako stvari stoje, širenje uvreda, pretnji i nasilje šabačkoj vlasti, putem društvenih mreža, je ostala poslednja „slamka spasa“ koja treba da dovede do normalizacije nasilja i netolerancije prema „Podrinskim“ sa krajnjim ciljem da novine više ne postoje čime bi se od javnosti sakrili mnogi koruptivni poslovi i šteta koju vlast nanosi građanima svojim nesavesnim i protivzakonitim delovanjem a sve u cilju ostvarenja svojih ličnih interesa i bogaćenja.
Na žalost, polusvet koji vlada gradom nikako da shvati da su “Podrinske“ slične „ramondi“ i da ih je nemoguće ugasiti. Jer, kad god pomislite ili se ponadate da ste nas uništili znajte da ćemo se mi ponovo uzdignuti.
Ivan Kovačević
