Čini mi se da, nepotrebno, živimo u vremenu i svetu prevelike neskromnosti. Uzaludan je pokušaj da se time negira ne baš mnogo svetla stvarnost. Hvalisanje pojedinačnim, svojim ili tuđim, stvarnim ili izmišljenim uspesima, postaje obrazac i navika u ponašanju onih koje svakodnevno gledamo i slušamo. Vrh piramide srpske aktuelne samopohvale svakako krasi tvrdnja da smo nekakav “nebeski narod”. Sve i da jesmo, mislim da je potenciranje te “izuzetnosti” veoma pogrešno.
Na temu poslednje rečenice, jedno sećanje.
Promovišući objavljenu knjigu “Naučite sudoku”, 2008. godine smo, smatrajući da je sudoku nastao u Japanu, u Šabac pozvali tadašnjeg ambasadora Japana u Srbiji. Gospodin Tadaši Nagai nam je tom prilikom skromno rekao da sudoku nije njihov izum, nego je u Japanu samo doteran i prefinjen. I takav izvezen u svet, kao jedan od japanskih modernih fenomena. To prvo je mogao i da prećuti, ali nije.
Takođe, ono što je najlepše, govoreći o svom narodu (koga smo u razgovoru opravdano hvalili i veličali), naglasio je da Japanci svoju omladinu ne uče da su moćan, nebeski narod. Uče ih kako treba puno učenja i rada na putu i do najmanjeg uspeha!
Dobro se sećam tog odlučnog stava o valjanom vaspitavanju omladine. Da li je i koliko je skromnost vrlina, koju su osvedočeno promovisali vaspitači mladih ljudi u dalekoj Zemlji izlazećeg sunca, što verujem čine i danas, razmislite sami. Uvek sam branio stav da jeste.
U prilog druženja, odbrane i zalaganja za, možda nije na odmet razmisliti o nekoliko duhovitih, mudrih i emotivnih razmišljanja o reči i pojmu koji smo tako olako zaboravili.
- “Jedina vrlina kojom se čovek ne može pohvaliti je skromnost. Kada bi se njome pohvalio, više ne bi bio skroman.” (Volter)
- “Šta sam ako se uporedim sa svemirom.” (Ludvig van Betoven)
- “Bez obzira na to što kažu da je skromnost vrlina glupih ljudi, ne slažem se sa time. Skromnost je vrlina dobrih ljudi.” (Toše Proeski)
Ovo poslednje, razmišljanje našeg balkanskog Elvisa Prislija, nekako mi je najdraže.
Ma koliko vam delovalo naivno i nestvarno, dobri ljudi!