ŠAPČANKA DRAGICA PAVLOVIĆ PRVA TRIATLONKA IZ NAŠEG GRADA
Šapčanka Dragica Pavlović, po struci viši fizioterapeut, na pragu je da dobije licencu beogradskog kluba i time postane prva triatlonka iz našeg grada. Ceo život se bavila sportom, potiče iz sportske porodice, a nakon rukometa i košarke, odlučila se za taj izuzetno zahtevan sport.
Veliki je motiv znati da možeš nekom da pomogneš
-Tri godine trčim na polumaratonima i kraćim distancama, poslednje dve godine humanitarne trke u Srbiji. Godine 2013. imala sam povredu kičme, što je dovelo do toga se otežano krećem. Igrom slučaja, dok sam nešto pomagala suprugu, probala sam i shvatila da me ništa ne boli kad trčim. Moj kum Dragan Babić, koji inače trči polumaratone, 2017. godine došao je s tom idejom i pričao kako mu je bilo. Oduševila sam se i odlučila da počnem i sama da učestvujem u trkama. Prva je bila i prvi Šabački polumaraton, 21 kilometar, zatim Šabačka sedmica, a prošle godine sam trčala sedam trka- navodi Pavlovićeva, koja je te godine počela da učestvuje u humanitarnim trkama, sa željom da pomogne onima kojima je ta pomoć i te kako potrebna.
Među prvima je bila u Kameničkom parku u Novom Sadu, gde je pružila podršku deci bez roditelja, u Inđiji deci oboleloj od cistične fibroze, zatim obolelima od karcinoma dojke u Beogradu.
-Nažalost, danas se u našoj zemlji deca i oboleli od karcinoma leče SMS porukama. Ako već volim da trčim, ujedno želim i da pomognem nekom. Bila sam jedina iz Šapca u Inđiji, obično su učesnici iz Vojvodine. Tom prilikom kupili su pet inhalatora koji su toj deci potrebni. Između ostalog, jedan je dobila i devojka iz Majura, zbog čega sam bila veoma srećna, to je divan osećaj. Na Šabačkom polumaratonu suprug i ja smo odštampali na majici broj telefona na koji se može poslati pomoć za Pavla Moroa, koji ima tumor mozga. Veliko mi je zadovoljstvo bilo kad sam ušla u „Stellinu“ posle trke, a gradonačelnik Nebojša Zelenović i još petorica momaka su me zaustavili da ukucaju SMS poruku i poslali su je pred mnom, na čemu sam im veoma zahvalna. Veliki je motiv znati da možeš nekom da pomogneš svojim gestom dobre volje i pritom radiš ono u čemu uživaš. U suštini smo dobar narod, kad se neki problemi dese, ujedinimo se- napominje ona.
Budući da je do tada uglavnom trčala kraće distance, u septembru prošle godine odlučila se za triatlon. Od jubilarne nagrade na poslu kupila je biciklo uz podršku supruga i porodice i krenula s treninzima.
-Imamo izuzetnu grupu šabačkih biciklista u Šapcu. Zahvalila bih se na nesebičnosti Aci Đukoviću, jer me uputio kod profesora fizičkog Srđana Kojadinovića, koji mi je korigovao trčanje. Uz njega i njegove treninge postala sam brža, što će mi značiti. Posebno bih se zahvalila Mirku Vukoviću i Vaterpolo klubu „Delfin“, jer su mi izašli u susret da mogu da treniram sa njima, od šest do sedam popodne. Mirko mi pomaže, jer mi je plivanje slabija karika u odnosu na trčanje i bicikl. Pozdravila bih i šabačke trkače, jer Šabac je bogat izuzetno kvalitetnim momcima, a to su Stefan, Mirko, Miloš i Ivan, kao i Nikoli Mihajloviću, koji mi je pomogao u plivanju- podvlači Dragica.
Podrška gradonačelniku
Dragica Pavlović nalazi se na odborničkoj listi „Nebojša Zelenović- Šabac je naš“ za predstojeće lokalne izbore.
-Nemam političko iskustvo, niti sam ikad bila u politici, ali vidim šta se dešava oko mene. Ako treba nekog da podržim, podržaću ono što se pokazalo kao dobro, tako da glasam i glasaću za Nebojšu Zelenovića. Prepoznala sam odgovornu politiku i niz dobrih gradskih odluka u prethodnom periodu, vidim kako se grad razvija, verujem da će biti još bolje. I da ovako ostane, to je savršeno za grad. Šabac je primer za druge gradove u Srbiji. Poslednje što bih pohvalila je otvaranje Vinaverovog trga, koji je prelepo urađen. Podsećam da smo prvi u Srbiji dezinfikovali sve škole u cilju prevencije virusa COVID 19, a to su stvari koje u ovoj vanrednoj situaciji svakako treba ceniti- podvlači Pavlovićeva.
Porodica najvažniji oslonac
Kako je objasnila, sve više žena, pored muškaraca, odlučuje se za triatlon, a nju samu je podstaklo čitanje o triatloncu Vladimiru Saviću. U Šapcu, njen školski drug Zoran Kuzmanović posećivao je takmičenja još pre nekoliko godina, ali za manje distance se ne dobijaju finišerske medalje.
-Osim olimpijske distance- 1.500 metara plivanja, 40 kilometara vožnje bicikla i deset kilometara trčanja, imaju i kraće: sprint, na koji ću ja ići, podrazumeva 750 metara plivanja, 20 kilometara vožnje bicikla i pet kilometara trčanja i super sprint- upola manje distance nego sprint. Prvi triatlon bi trebalo da bude u maju u Beogradu, a nastupiću za Triatlon klub 11 TRI. Na nekim takmičenjima žene su odvojene od muškaraca. Spadam u AG3 kategoriju, od 41 do 50 godina, a u Srbiji u toj kategoriji po statistici ima šest- sedam žena. Motiv mi je da pobedim sebe. Neurohirurg mi je rekao da ne bih smela da plivam kraul, da smanjim trčanje, o biciklu nismo ni pričali kad već imam problem s kičmom, ali mene ništa ne boli kad se bavim sportom. Kad se nešto hoće, uprkos problemima, nema granica- ističe Pavlovićeva.
Supruga je, naglašava, majka dvoje divne dece i dobra ćerka, a za sve to može da zahvali upravo svojoj porodici, u kojoj vladaju harmonija, uzajamna podrška i razumevanje.
-Zahvalna sam roditeljima, jer su napravili čoveka od mene. Radim u bolnici, u kontaktu sam sa bolesnim ljudima, tu su i žene obolele od karcinoma. Sve su veliki borci i ponosna sam što mogu da im pomognem i budem deo njihovog ozdravljenja. Zahvalna sam mužu Vladanu Pavloviću, jer mi je velika podrška. Imam posao, porodične obaveze, moji treninzi su u večernjim satima i trudim se da svaki dan, sem nedelje, eventualno subote, imam neki trening. Najlakše je organizovati se za trčanje od dve- tri discipline. Sin Pavle ima šest godina i voli da trči, dok ćerka Milica ima trinaest. Oboje su prohodali na stadionu. Ne pamtim da sam nešto toliko želela, a da me ta želja nimalo nije prošla. Moja povreda nije mala, ali sam dokaz da, kad se nešto toliko želi, trud se isplati i ništa te ne može zaustaviti. Tome i učim decu- kaže Pavlovićeva.
Triatlon je kompleksan, individualni sport, ali i mentalna disiplina. Za bavljenje njom potrebni su pre svega dobra volja i zdravlje, osnovna oprema, (po mogućstvu dobre patike) i plan.
-Svaka trka me obogatila, ne samo zbog trčanja kroz prelepe gradove, već i upoznavanja divnih ljudi. Treninzi mi nisu moranje, nego zadovoljstvo, a po njihovom završetku sam srećna zbog još jednog ličnog dostignuća, još jedne pobede nad samom sobom. Svaki sport je vežbaonica za život, podrazumeva strpljenje, poslušnost, istrajnost, posvećenost. Sve je moguće ostvariti uz adekvatnu želju i upornost- priča.
Ako su vaši snovi realni, a da pritom njima ne nanosite štetu nikom drugom, idite ka njima i ostvarite ih. Tada nema prepreke koju ne možete preći, zaključuje Pavlovićeva.
Dragana Dimitrijević
