Na poslednjem zasedanju onoga što je od početka nelegitimno, nezakonito i neustavno, a što nazivaju skupštinom, a u čemu ne učestvuje više niko osim njih, zapravo ni svi oni, našli su se predlozi nekih dokumenata koji su od suštinskog značaja za budućnost grada u kome živimo.
Mogli ste svi videti Predlog izvešta o realizacije budžeta u prvih šest meseci i Predlog odluke o rebalansu II. Ova dva dokumenta u sebi sadrže sve, da se jasno vidi kuda plovi brod kojim kormilari dvojac Pajića. Rastu rashodi, kreditno zaduženje od 450 miliona, pola milijarde deficita.
Kroz izvršenje vidimo da se za plate u glavnom probilo 50%, a da su ne retko prešle i 60% (Turistička 64%, Predškolska ustanova 63%, Uprava 60%…). Na visokom procentu realizacije su i usluge po ugovoru, pozicija iza koje se vrlo često nalaze brojni ugovori kojima se radno angažuju lica. Subvencije javnim preduzećima su na pola plana, ali rebalans pokazuje da će veća sredstva biti potrebna za ovu namenu. Sa druge strane investicija nema, iz budžeta za Mačvanski trg, salu u OŠ „Vuk Karadžiće“, uređenje zone utrošeno je 0% planiranih sredstava.
Za novčane kazne i penale potrošili su gotovo 70% planiranih sredstava, samo je Turistička organizacija na ovoj poziciji potrošila 3,1 milion dinara. Dotacije nevladinim organizacijama su na 63%. Otpremnine na 82%, posledica nezakonitih i politički motivisanih otpuštanja zaposlenih. U oblasti sporta potrošili su za šest meseci 68% godišnjeg plana.
Ima mesta na kojima realizacija nije tako visoka u sektoru poljoprivrede potrošili su svega 20% planiranih sredstava. Za zaštitu životne sredine 33%, sprovođenje omladinske politike 15%, razvojne projekte 7%, energetsku efikasnost i obnovljive izvore 7%, mere aktivne politike zapošljavanja 1,6%, lokalni ekonomski razvoj 0,83%, unapređenje bezbednosti saobraćaja 0%…
Zaključak je jasan, novca ima za plate, kazne, putovanja, subvencije preduzećima, banke, reprezentaciju, a nema za omladinu, poljoprivredu, zaštitu životne sredine, bezbednost u saobraćaju, kapitalne projekte i investicije. Čemu možemo da se nadamo u ovakvoj situaciji?
Možda je najbolji odgovor na ovo pitanje primer Predškolske ustanove koja je za prvih pola godine potrošila 62,6% godišnjeg plana za plate. Milion dinara na putovanje u zemlji i još milion za reprezentaciju, a za prevoz učenika 0 dinara. Kako je moguće da potrošite za plate toliko više, da li postoji neki plan rada, neka kadrovska politika i neka kontrola? Očigledno ne, sobzirom da će se budžet ove ustanove sa 790 miliona uvećati na 988 miliona. Gotovo milijardu dinara iz džepa građana Šapca otići će u Predškolsku ustanovu koja ima ovakav saldo na šestomesečnom preseku. Ovako izgleda stanje u predškolskoj ustanovi danas, pet godina od kada vam je Aleksandar Pajić obećao da će vrtić biti besplatan. Rekao je ako mogu mala Ruma i veliki Novi Sad, može i Šabac i evo pet godina kasnije sve nas vrtić košta skoro milijardu, a vi uredno plaćate mesečne iznose, koji su umanjeni za neki procenat, a potom izmenjen sistem obračuna i time gotovo taj popust anuliran.
Iz ovih dokumenata se jasno vidi da su subvencije javnim preduzećima i dalje previsoke, da nema kapitalnih projekata i investicija, da budžet „jede“ prekomerni broj zaposlenih, nedomaćinski se ponaša i sve ovo za posledicu ima da je smeće na svakom koraku, groblja obrasla travom, ulice prljave, vazduh prekomerno zgađen, nema novih radnih mesta, loša putna infrastruktura, ne radi rasveta, sela se prazne, a taj trend polako stiže i u samo gradsko jezgro, rastu brojevi samo u biračkom spisku. Šteta što nam ne kažu koliko je stranaca dobilo državljanstvo Srbije i prebivalište u Šapcu od marta tekuće godine do danas.
Srđan Mitrašinović, odbornik u Skupštini grada
