Piše: FERNANDO BELZUNCE
Živimo u vremenima koja karakteriše dezinformacija, a ipak mnogi ljudi još uvek nisu svesni šta to zapravo znači. Kontekst je jedan od konfuzije i nepovjerenja, gde su, uz to, transformacije koje posmatramo toliko brze i dalekosežne da je gotovo nemoguće da ih u potpunosti sagledamo ili procenimo njihove posledice. Ova raširena zbrka nastaje u društvenom klimatu ekstremne polarizacije, gde moćne političke sile, vešte u manipulaciji emocijama, putem društvenih mreža mogu izazvati ogromnu nestabilnost.
Proliferacija lažnih informacija i infodemija – preplavljujući i dezorijentišući višak informacija – značajno doprinose ovom osećaju ranjivosti. Zbog svega toga, i zbog događaja koje posmatramo, postoji neprijatan osećaj da možda ne živimo u eri promena, već u promeni same ere.
Doprinos globalnoj klimi ranjivosti predstavlja i uspešno širenje illiberalnih političkih struja u desetine zemalja, koje koriste samu demokratiju da bi promovisale antidemokratske agende. Politika koja je uključena jasno sledi zajednički „priručnik“, inspirisan najmoćnijim čovekom sveta, koji je globalizovao ovu strategiju dezinformacija. Lider demokratski izabran samo četiri godine nakon što su njegovi pristalice organizovali pobunu protiv izborne odluke – pobunu koja je delovala nezamislivo u Sjedinjenim Državama, a godinu dana kasnije, kao dokaz univerzalne prirode ovog pokreta, replicirana je u Brazilu.
Populističke i autokratske tendencije utiču na nove radikalne političare, pa čak i na one iz partija koje su ranije bile poznate po umerenosti. Ovo se dešava u Mađarskoj, Poljskoj, Izraelu, Filipinima, Turskoj, El Salvadoru, Meksiku, Argentini, Španiji, Francuskoj i Italiji. Zato se pojavljuju lideri u stilu influensera nove doktrine, negovane na društvenim mrežama, leglu nemilosrdnih napada na one koji misle drugačije, kao i stalnog osporavanja institucija koje su izabrane da predstavljaju volju naroda, a ipak iznenađujuće optuživane da su neprijatelji naroda. Napadi na pravosudni sistem, na primer, su beskompromisni. Isto važi i za brutalne kampanje klevete protiv medija i napade na mnoge njihove profesionalce, koji se sprovode sa zapanjujućom nekažnjivošću. Sve se to dešava istovremeno u mnogim liberalnim društvima. Da li je to zaista samo slučajnost?
Uronjeni smo u ova mračna vremena koja će u budućnosti biti predmet proučavanja. Uticaj velikih tehnoloških trendova na novinarstvo i demokratiju ogroman je, i čini se jasno da ovo novo turbulentno okruženje podstiče dezinformacije i slabi medijske kompanije, a rešenja se ne nazire. Većina svetskih medijskih kuća ušla je u krizu pre nekoliko godina, dok su multinacionalne tehnološke kompanije dostigle ukupne tržišne vrednosti koje premašuju BDP zemalja poput Francuske, Španije ili Italije. Milioni ljudi svakodnevno provode sate na društvenim mrežama baziranim na poslovnom modelu koji nagrađuje laži i senzacionalizam vođen algoritmima. One su otvoreno polje za širenje lažnih vesti i manipulacija, kao i za učvršćivanje polarizacije i mržnje.
Demokratija je toliko usađena u liberalna društva da deluje zaštićeno, što vodi opasnoj samozadovoljnosti i snižava čuvanje. Međutim, raširena geopolitička dezorijentacija, zajedno sa nepredvidivim liderstvom i nepoštovanjem raznih međunarodnih organizacija, trese same temelje univerzalnog sistema vrednosti koji je decenijama bio prihvaćen i poštovan. Smatramo da je demokratija, uprkos kritikama i napadima, uvek sigurna, iako istorija pokazuje da to nije nužno tako. To pokazuju i nedavni događaji koji su ranije izgledali nezamislivo – kao što je invazija jedne suverene zemlje na drugu u Evropi, ili civilno stanovništvo podvrgnuto humanitarnoj katastrofi na Bliskom istoku. Ovde nije u pitanju bezbednost, ekonomija, imigracija ili identitet. U pitanju je demokratija. Jer ovde je reč o demokratiji. A reč je i o novinarstvu – profesiji koja služi demokratiji i svim građanima, i zato je meta ove globalne ofanzive.
Danas, dok proslavljamo Svetski dan vesti, čini se savršenim trenutkom da se podsetimo vrednosti i značaja novinarstva. Profesija sa manama, sa praktikantima koji su ljudi, ono je najbolji sistem koji poznajemo za pružanje društvu pristupa profesionalnim, činjenicama zasnovanim, tačnim informacijama koje im omogućavaju slobodno donošenje odluka. Jednostavno, a značajno. Takođe, to je aktivnost koja motri na vlade, kompanije i institucije, promoviše pluralizam nudeći različite perspektive i služi kao glas naroda i ciljeva koji bi inače bili zaboravljeni. Težak, lep i neophodan posao.
Možda sada više nego ikada. Jer sada kada znamo da će veštačka inteligencija zauvek promeniti našu percepciju stvarnosti i nesumnjivo doprineti širenju dezinformacija, želimo da postoje ljudi profesionalno posvećeni zanatu zasnovanom na verifikaciji informacija, proveri podataka, dokumentovanju činjenica i putovanju na mesta događaja kako bi svedočili šta se stvarno dešava. Jer bez novinarstva nema demokratije. A bez demokratije, dolazi tama.
Fernando Belzunce je izvršni urednik španske medijske grupe Vocento i autor knjige „Novinari u vremenima tame“.