Dragi moji,
kupovina ili „nabavka“ vakcine (ne pitajte kako i po kojoj ceni, nije vreme) je postala jedan pravi šabački vašar, galimatijas svega i svačega… Zvaničnici licitiraju brojevima i datumima kao na seoskoj tomboli, „uveseljavaju i zaluđuju“ i onako sluđeni narod koji u njih gleda kao u spasioce, čarobnjake… ne shvatajući da ovi sve to medijsko predstavljanje koriste isključivo kao početak svoje predizborne kampanje… iako to u ovom našem slučaju, praktično nikada i ne prestaje… od 2012. godine… pa na ovamo, bez pauze, stalno… I gde će nas sve ovo dovesti, ako već nije? Imali ikoga koji veruje tzv. Kriznom štabu, koji nas već 9 meseci uništava svojim kontradiktornim, suprotstavljenim i nelogičnim stavovima, iz kojih može da se izvuče samo jedan zaključak: tek sada, svi mi znamo, da zapravo, ništa ne znamo… Da li je ubijenom važan podatak ko ga je ubio na pešačkom prelazu, da li je to bio trabant ili mercedes, da li je vozač star 18 ili 88 godina?… naravno da nije… Sa ovim virusom, ili šta god da je, stvar je ista, nije bitno ko, šta i kako, bitno je preživeti i ostati mentalno zdrav… Sa ovim što nam se servira svakog dana, uporno i sa svih medija, šanse su nam minimalne… Mi i vakcinu, evo upravo, stavljamo u političku kantu za smeće i tako zagađenu ćemo je davati ljudima… Živi bili pa doživeli…
Kolika pamet je potrebna i koliko razvijena logika, da bi se zaključilo: krenuli smo od najsmešnijeg fejsbuk virusa u istoriji, slanja žena u šoping po Milanu (jer virus ne napada žene), virusa koji Srbiju ne može da ugrozi…. pa do zatvaranja u kućne pritvore od po 86 sati za Uskrs, jer groblja, sva ona beogradska, biće mala, a SMS poruke su podsećale da se nalazimo na ivici italijanskog scenarija… Najstariji su skoro 40 dana bili u svojim sobama, a onda smo pobedili virus, izašlo se na Izbore, glasalo kako treba, neki su gledali derbi uživo, pa i finale Kupa… U to vreme, umiralo je par ljudi po zvaničnim saopštenjima, a broj zaraženih bio minimalan. Potom je došlo leto, virus je uprkos suprotnim tvrdnjama, preživeo vreline i visoko UV zračenje, i Srbija je polako krenula ka hiljadama zaraženih i desetinama umrlih na dnevnom nivou… I tako, danas niko više ne preti tesnim grobljima i italijanskim scenarijom, nema policijskog časa, nema pola sata šetnje sa kučetom, ali i pazara po Rodi, Lidlu i Tempu od 4 do 7, ranom zorom… Šta se desilo, i da li je krug zatvoren? Štošta se dešavalo, videli smo sve to, ali krug je otvoren, jer tek treba da se desi ovo sa vakcinama… Šta su sada smislili, mogu samo da pretpostavim, i čini mi se da to nije teško predvideti… pokušaće da sve izmeste u proleće 2022… Ali, kako će se sve to dešavati mnogo, mnogo brže, doći će proleće 2021. godine, a ekomski tigar ili zmaj ili lav, postaće miš u rupi bez parčeta sira… Narod će izaći na ulice i novi krug pakla će početi… Za Srbiju, i nas, njene građane, izgleda beskrajni krug, u kojem se stalno vrtimo u mestu, nesvesni da se, zapravo, mi ne pitamo ništa… neka me iznenade, pa neka scenario, ipak ne bude ovakav, mada, stavite kvotu na kladionicu pa ćete videti… Mala će kvota biti na moje predviđanje, a velika na ono suprotno… Zato što je ovde sve, ipak lako predvidivo…
U međuvremenu, nekako tajno i od javnosti ne fokusirano, predat je energetski sistem Srbije u ruke Kosova, koje je taj, naš sistem, odmah integrisalo sa Albanijom… O tome ni reči, a trebalo bi… Ne damo Gazivode, Obilić… aha. Možda, upravo zbog ovoga, ova halabuka o vakcinama i zavrtanje rukava za šefa…
Neka smo svi mi živi i zdravi i pametni u Novoj 2021. koja će sigurno biti lošija od ove koju napuštamo, ali bolja od 2022… Jer to je naša zakonomernost… zar ne…
Sve Vas volim i pozdravljam.