Volim da svemu što radim dam lični pečat

Jelena Milić, učenica Škole primenjenih umetnosti

Učenica četvrtog razreda Škole primenjenih umetnosti iz Šapca Jelena Milić nedavno je osvojila prvu nagradu za kolekciju radova na 18. Međunarodnom likovnom konkursu „Radost Evrope 2016“ u Beogradu. To je za nju treća međunarodna nagrada ove godine. Osvojila je i prvu nagradu „Paja Jovanović“ na međunarodnom konkursu 57. Likovne manifestacije dece i omladine u Vršcu i treću nagradu za kolekciju fotografija na 7. Međunarodnom bijenalu dečijeg prostornog oblikovanja „Putevima Fabianija“ u Sloveniji. Talentovana učenica svoju ljubav prema poeziji pretočila je u pesme i u okviru Meseca mladog autora predstaviće se večeras u knjižari Kulturnog centra u Šapcu od 19.30 sati.

Za konkurs „Radost Evrope“ prijavila se na trećoj godini, a rezultati su izašli početkom septembra, kada je saznala da je u petoj starosnoj kategoriji osvojila prvu nagradu za kolekciju slika.

-Poslala sam tri postera na temu mira. Predstavljaju Evropu, prijateljstvo, izgradnju prijateljskih mostova među ljudima. Uglavnom su to bile fotografije obrađivane u fotošopu. Jednu fotografiju sam napravila u gradu, u pitanju je grafit na jednom zidu u prolazu, a ostale sam sklapala i sa dodatnim efektima pravila neke svoje kombinacije- objasnila je Jelena, koja pohađa smer konzervator kulturnih dobara, preparator.

Budući da je na završnoj godini srednje škole, već ima planove za dalje obrazovanje. Želja joj je da upiše Akademiju likovnih umetnosti u Novom Sadu, jer je crtanje i slikanje zanimaju više od svega. Ljubav prema likovnoj umetnosti javila se u njoj od trenutka kada je prvi put uzela materijal u ruke. Njen talenat prepoznala je majka i već tada je bila sigurna da će biti umetnik. Seća se da su, još dok je bila u predškolskom, došli profesori sa Akademije likovnih umetnosti. Kad su videli njene radove, oduševili su se i rekli da će sigurno biti slikar. Tako je i bilo… Danas, inspiraciju pronalazi u svemu što je okružuje, a posebno su joj interesantne ptice i mačke, mada voli da radi i pejzaže. Omiljeni slikari su joj Nadežda Petrović, Paja Jovanović, Veličković, profesor Dragan Marković. Ipak, važno joj je da ono što radi nosi njen lični potpis i bude autentično.

-Trudim se da ostavim neki svoj lični pečat u svom radu. Ne volim da kopiram, pa tako i za maturski rad ne planiram da kopiram nikoga, već da osmislim neku svoju ideju. Planiram da radim čavku na platnu metar sa sedamdeset. Volim da pravim pauze kada radim, jer tada mogu bolje da ocenim da li je nešto dobro ili ne. Kada radim u kontinuitetu, nekako ne uočavam greške tako brzo, potrebno mi je vreme da sagledam celokupnu situaciju- priča Jelena.

Iako je smer koji pohađa restaurator, prioritet joj je slikarstvo. Svesna je da još uvek nema dovoljno prostora za mlade umetnike u Srbiji, pa ne isključuje mogućnost odlaska u inostranstvo.

-U Srbiji nema prostora za mlade umetnike. Mogla bih možda da radim kao profesor, ali da budem samostalni umetnik, što ja želim, ne. Zbog toga u budućnosti razmišljam o odlasku u Italiju ili Francusku, gde su uslovi za umetnike mnogo bolji- kaže ona.

Nagrade rezultat truda i posvećenosti

Jelenin profesor i mentor Dragan Marković Markus već četvrtu godinu sarađuje sa njom i od prvog trenutka je prepoznao njen talenat, volju i uživanje dok stvara.

-Kad sam počeo da joj predajem u školi, video sam da uživa dok radi, a to je zaista jedna velika stavka. Milina je nju gledati kad radi, kad ozbiljno priđe nekom poslu. Imamo mi još talentovane dece, ali malo je njih koji sa takvim uživanjem rade. To je nekakav impuls za nas profesore i pedagoge da se tom detetu moramo više posvetiti kako bi se brže razvijalo. Trebalo je puno rada i rezultati koje imamo za kratko vreme – tri međunarodne nagrade, su zaista veliki. Svemu tome je, pored talenta, doprineo pre svega njen trud. Ona crta, slika, radi fantastično sve teme. Najviše voli akril na platnu, ali akvarel radi s punom odgovornošću, mogu čak reći da radi profesionalne akvarele – kaže Marković.

Kako slika četkicom, tako joj od ruke ide i da slika emocije stihovima. Pre oko godinu dana počela je da piše, a kvalitet je u njenim pesmama prepoznala urednik Književne scene u Kulturnom centru Branka Todorović, nakon što je profesor Dragan Marković kod nje odveo, jer je želela da učestvuje na takmičenju recitatora. Nagrade nisu izostale ni u ovoj oblasti. Ove godine prva je na 8. Likovno- literarnom konkursu Sveti Nikolaj Srpski, u Knjaževcu, druga na 12. Konkursu za literarne radove dece i učenika osnovne i srednje škole Maternja melodija i obrazovanje u Novom Sadu i dobitnica specijalne nagrade na istom konkursu. Neke od pesama našle su se u zbornicima, Udruženja književnika „Branko Miljković“ u Nišu i „Ćirilica- ogledalo srpske duše“ u Velikom Popovcu.

-Želela sam da idem na recitatorsko takmičenje. Profesor Marković me odveo kod Branke Todorović u Kulturni centar da porazgovaramo, da čuje kako recitujem i tako je počela naša saradnja. Profesor je prvi čitao pesme, a profesorka Dragana Đermanović mi je mentor i sa njom imam veoma dobru saradnju manje od godinu dana. Dosta mi pomaže i čita moje pesme, daje sugestije i predloge. U mojim pesmama su prisutni ljubav, rodoljublje… Budući da sam prethodno mnogo čitala poeziju, Desanku Maksimović, Disa, koji mi je jedan od omiljenih naših muških pesnika, dok je Žak Prever od stranih, to se oseti kroz moje stihove- kaže mlada pesnikinja, koja je do sada napisala 60 pesama.

Večeras, u Kulturnom centru, čitaće neke od njih i govoriti o poeziji zajedno sa Brankom Todorović. U međuvremenu, nastaviće da, inspirisana i nadahnuta svojim okruženjem, kičicom ili perom, na svoj, prepoznatljiv način, oplemenjuje stvarnost pružajući joj najlepše od sebe- svoj talenat udružen sa beskrajnim radom i posvećenošću.

D.Dimitrijević