Srbija u izborima
Uveliko se zahuktala izborna kampanja gde ćemo tek malo čuti programe stranaka, ali to u Srbiji, izgleda, malo koga dotiče. Počev od vladajuće stranke već 11 godina, koja je došla na vlast sa motom borbe protiv korupcije i evrointegracijama. Uzgred korupcija i kriminal nikad veći, sa čvrstom vezom sa režimom, kao što je Jovanjica, Krušik, banda Veljka Belivuka, žandarm Vučković…
Ni Evropa nikad dalje, jer to i nije u prirodi preobučenih radikala u naprednjake, a sada i otvorena koalicija na beogradskim izborima. U demokratskim državama, onim istinskim gde se poštuju institucije, kao i programi, pogotovo oni na duži rok, su važni za birače, i tako se i opredeljuju.
Elem, na primer, u Srbiji da li se razmišlja šta će biti ovde za deset, 20 pa i više godina?! Jedan od tipičnih odgovora neopredeljenih srpskh birača da nemaju za koga da glasaju po sistemu svi su isti. No, nije baš tako jer su rezulati ove vlasti veoma porazni.
Predsednik Vučić slavodobitno izjavi da će BDP, sve ono što Srbija proizvede, ove godine biti 69 milijardi evra. Takođe se pohvali visinom ovogodišnjeg rasta od 2,7 odsto. No, ovaj BDP je i rezulat visoke zaduženosti, koja iznosi 22 milijarde evra od preuizimanja vlasti, a samo za narednu godinu slede nova zaduženja za vraćanje dugova, sa kamatama i do sedam dsto.
Navodno nikad se više nije gradilo puteva u istoriji Srbije, ali je to po cenama dva-tri puta višim od onih tržišnih, a, eto, naprasno „partija i bratija“ ima silu novostvorenih milijardera, neki od njih i u evrima merenih. Uz to zaboravlja se da su Vučić i SNS, kao i druga poluga vlasti Dačić i SPS, baštinici one vlasti iz devedesetih koja je dovela do ratova, rekordne svetske hiperinflacije, izgnanstva iz Ujedinjenih nacija, godišnjih neprimanja plata i penzija…
Zaboravilo se olako na „herojsku ekonomiju“ koju je započeo Zoran Đinđić, da je do 2008. godine rast BDP bio po šest-sedam odsto, da su isplaćene zaostale penzije, čak i potraživanja kod Jezde i Dafine… Rast BDP za ovih 11 godina bio u proseku nešto viši od tri odsto i sa ovakvim tempom Srbija nikad neće stići zemlje Srednje i Istočne Evrope, jer, na primer, Češka je imala sličan BDP kao i Srbija pre pada Berlinskog zida, a sada je to vrtoglavih 240 miijardi era.
I ne samo da siromaštvo bode oče, već i kako se milijarde evra arče. Na primer, pola milijarde iz ovogodipnjeg budžeta je pod stavkom“tajno“, oko 200 miliona evra odlazi na penale i druge kazne po državu, godišnje za Kosovo izdvaja se oko 700 miliona evra a ondašnji Srbi ne grade kuće kao Milan Radoičić, pa Nacionalni stadion od nešto manje od milijardu evra, pa drugi stadioni gde se skuplja po nekolko stotina navijača, pa metro koji je porastao sa dve na šest miijardi evra. Malo li je?
Za običan izbor dovoljno je pogledati one obične, nasušne potrebe. Pa tako je jasno koliko je državna klika upletena u poslove sa Rio Tintom, i eksploataciju litijuma. Stručna ocena da je to pogubno ne samo za Jadar i već i znatan deo Srbije, kad se u zemlju odliva na stotine tona koncetrovane sumporne kiseline.
Uzgred, čitav ovaj kraj počiva na jezeru pitke vode, koja bi se nepovratno zagadila. Uostalom dovoljno je videti primer Zrenjanina koji već dve decenije nema pitku votku, a slično je sa još dvadesetak opština u Vojvodini. Kako kažu futurolozi za dvadesetak godina vodiće se čitavi ratovi oko vode. A praktično u ovom ratu biće mnogo oštećenih, a voda je sve manje i ona se ne regeneriše sama od sebe.
I nije to samo jedna pošast koja dolazi, počev od promena klime.
Драган Ераковић
