Predrag Srdanović, šef odseka za ruralni razvoj
Odeljenja za poljoprivredu grada Šapca
Grad Šabac je podneo zahtev Ministarstvu poljoprivrede za odobrenje programa ruralnog i razvoja poljoprivrede. Ovih dana se očekuje zvaničan odgovor nadležnih, nakon čega će postepeno biti otvarani konkursi za različite vrste podsticaja, koji će doprineti daljem razvoju naše poljoprivrede i sela. Prema rečima šefa odseka za ruralni razvoj Odeljenja za poljoprivredu grada Šapca Predraga Srdanovića, u prethodnoj godini Grad i Direkcija (Odeljenje) za poljoprivredu realizovali su brojne projekte kako bi motivisali mlade da ostanu u seoskim sredinama, među kojima su se dva posebno izdvojila- projekat mobilnih sušara i poboljšanje rada u pčelarstvu. Zahvaljujući programu podrške razvoju pčelarstva u 2016. godini i 2015. godini zaposleno je po 40 domaćinstava. Na ovaj način, 80 porodica, mladih poljoprivrednih proizvođača, dobilo je zaposlenje i motivaciju da ostvari prihod od posla koji ima i humanu dimenziju. Kroz partnerstvo grada Šapca i jednog preduzeća, realizovana je prerada voća preko mobilnih sušara, a za rad u njima edukovan je određen broj poljoprivrednih proizvođača.
-To je pilot projekat koji će sigurno u narednom periodu zaživeti još više, budući da je probudio veliko interesovanje poljoprivrednih proizvođača, jer su imali sto posto veći prihod nego da su svoje poljoprivredne proizvode distribuirali u svežem stanju. Primera radi, jedna tona šljive koštala je oko 15 hiljada dinara u sirovom stanju, a posle sušenja, poljoprivredni proizvođač je dobijao oko 30 hiljada dinara. Pored toga, poljoprivredni proizvođači koji su u svom domaćinstvu radili uslugu sušenja, naplatili su svoju radnu snagu, utrošak energije, tako da je zaposlenje mladih poljoprivrednih domaćinstava dobilo mnogo veći efekat- kaže Srdanović i dodaje da je to jedan vid socijalnog projekta.
Budući da veći poljoprivredni proizvođači imaju već razvijeno tržište, ciljna grupa su upravo mladi poljoprivredni proizvođači koji imaju manje površine, 20- 30 ari određenih voćnih vrsta, kako bi uvećali svoj prihod i obezbedili svojim porodicama pristojan život. Kapacitet sušara je do 800 kilograma šljive, odnosno 500- 600 kilograma jabuke u jednom turnusu.
Grad Šabac je uradio Strategiju razvoja poljoprivrede do 2020. godine, koja je osnova za sve buduće projekte. I u narednim godinama, akcenat će biti na razvoju voćarstva i preradnih kapaciteta, a sušare su samo polazna tačka za dalji razvoj poljoprivrednih domaćinstava. Plasman proizvoda za sada ide preko namenskog preduzeća, koje će proširiti tržište na teritoriji zemlje, a narednih godina će ovi proizvodi biti jedan od izvoznih artikala i van granica Srbije. Proširenju tržišta značajno će doprineti i veliki projekat Grada- izgradnja Kvantaške pijace.
-Doći će vreme kada će, pored sušenja voća, biti registrovana i prerada u džemove, kompote, pa i u zvanične destilacije. To će biti jedan zaokružen ciklus proizvodnje, neće se bacati ništa, već će sve biti iskorišćeno i mala poljoprivredna domaćinstva će moći od toga pristojno da žive- smatra Srdanović.
On istiće da je najveći potencijal upravo u voćarskoj i povrtarskoj proizvodnji, jer se po jedinici površine mogu ostvariti najveći prinosi i prihodi. Za svega nekoliko godina, površine pod malinom uvećale su se sa oko 400- 500 hektara na 800 hektara, poslednje dve do tri godine površine pod kruškom su povećane, oko 150 hektara, dok je u šabačkom kraju preko hiljadu hektara pod jagodom. Očekuje se da u ovoj godini trešnje daju značajnije rezultate. Tendencija je da se sade vrste koje se traže na evropskom tržištu, a među njima su i kajsije, dunje, lešnik, orah.
Šabački kraj ima izuzetne agroekološke uslove i dobru konfiguraciju terena. Preporuka je da se mladi poljoprivredni proizvođači najpre konsultuju sa Odeljenjem za poljoprivredu ili stručnjacima iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe Šabac, kako bi ustanovili koje voće najbolje uspeva na njihovom terenu. Fokus politike Grada u oblasti poljoprivrede i u narednom periodu biće na podizanju preradnih kapaciteta i razvoju seoske infrastrukture.
D.Dimitrijević