Glineni golubovi
Koliko je veliki značaj novinarstva kao osnovno sredstvo za informisanje velikog broja naroda znali su i Nemci za vreme drugog svetskog rata kada su imali svoje Ministarstvo propagande koje se bavilo isključivo kreiranjem, širenjem i osmišljanjem propagandne priče koja odgovara njima, a u isto vreme zabranjuje, osporava i ne pušta u eter vesti koje ruše ugled i reputaciju. Iako na šteti prave istine, koja je uvek samo jedna, to Ministarstvo je imalo svoju ideologiju i svoju istinu koju su svim snagama isticali dok nije postala istina u kojoj svaki pojedinac u Nemačkoj veruje. U propagandnoj mašineriji nisu spadali samo novinarstvo, novine i vesti već čitav spektar kulturnih i umetničkih sredstava poput filma, muzike, likovne umetnosti i pozorišta, sve sa ciljem da se nametne nacistička doktrina na narod i da se kontroliše i cenzuriše javno mišljenje.
Sandra Mićić, diplomirani menadžer, potpredsednik Gradskog Odbora SRCE Šabac
Iako to deluje kao da je bilo jako davno i da nas ne dotiče, danas je više nego ikada diskriminisana volja i želja novinara da iznesu pravu istinu ili da se bave pravim problemima kako bi našli odgovarajuće rešenje za istih. Danas biti novinar nije zanimanje koje je cenjeno, niti je zanimanje koje je vrednovano ili koje izaziva poštenje, a trebalo bi. Novinari bi trebalo da izveštavaju o pravim problemima, istinitim događajima, da odvoje jasno crnog od belog, da provere i istraže sve činjenice sa kojima raspolažu i da ljudima daju prave i istinite informacije. Ali danas se novinarstvo svelo na žutu štampu, na vesti koje privlače pogled iako je upitna njihova istinitost, na crnu hroniku i glorifikovanje ljudi koji su na vlasti jer su ili njihovom pomoću došli do radnog mesta ili su pod pretnjom da će tu poziciju da izgube ako ne rade kako im se kaže. I onda kada se sve sabere, stiče se utisak da vlast zna koja je vrednost dobre propagande i koristi je u svoje svrhe maksimalno bez nekog ustezanja. No, da ostavimo novine kao jedan od načina da se emituje i prenese neka vest ili informacija, kakva je situacija na drugim medijima poput televizije ili internet portalima? Rekla bih, nikad gora, jer ne samo da sve što vidimo i čitamo u novinama, čujemo i na televiziji ili vidimo na internetu, već je na televiziji cenzura opozicije na ogromnom nivou, pominje se samo u negativnom kontekstu i dobija malo pažnje jedino pred izbore kada zakonom moraju sve opcije da dobiju određenu medijsku pažnju. Na internetu je situacija drugačija, iako postoje novinski portali koje pišu iste vesti kao i za novine, ali i još milion drugih, što zbog klikova, što zbog broja vesti, postoji mogućnost izbora pojedinca, da sam izabere šta će čitati i gde će se informisati. Iako je to prednost, velika mana je sve veći broj lažnih vesti, novina koja se sve više koristi možda sada jedino na zapadu u Americi ali je jasno da će i to stići do nas i da ćemo se pitati istinitosti svake vesti koje budemo pročitali.
Ali, uvek ima i onih kojih se setimo kada kažemo „čast izuzetcima“, pa tako i među novinarima ima onih koji hrabro idu protiv lažnih vesti, laži i manipulacije, koji svoj posao obavljaju časno i iskreno, koji se ne boje da kažu šta misle pa i da je protiv vlasti, i koji znaju kolika je odgovornost na njihovim leđima kada njihova vest ugleda svetlost dana, a znaju da nisu ništa slagali ili sakrili. Takvih novinara je sve manje, njihov položaj je sve teži i samo oni znaju kroz šta prolaze i koliko se bore da svoju profesiju predstavljaju časno, a svoj posao odrade savesno.
Žene u toj profesiji naročito su ranjivije, lakša meta za kritiku, podsmeh, sumnjičavost oko njihovog znanja i umeća, i one koje se izbore da sve to izdrže i ne potkleknu pritiscima su posebna kategorija novinara kojima smo ponosni. Potrebno je još takvih novinara da bi se narod bar malo probudio, da bi malo progledao, da bi čuo nešto drugačije pa neka sam donese sud i izabere u šta će da veruje, jer ovako danas pored toliko vesti nemaš izbora, čuješ samo ono što ti se servira, a to koristi onaj koji ima najviše koristi od svega toga.
Čovek koji ne zna za opcije, koji nije dovoljno informisan o bilo kojoj temi, je najlakše kontrolisati, jer za drugo i ne zna. Ne dozvolimo da i mi budemo takvi, tražite više informacija, tražite više izvora i razmislite svojom glavom jer svako ko ima pravo na glas i da glasa snosi odgovornost za svoj izbor.